Dilemu koji vrtić da odaberu i da li će za njihovo dete biti mesta nemaju jedino roditelji kojima čuvanje dece obezbeđuje firma u kojoj rade, a ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže da će se sledeće godine na tome raditi sa poslodavcima.
„Poslodavac je hteo da ima jednu kompletnu sigurnost. Sledeća godina će biti prva gde ćemo vrlo aktivno raditi na komunikaciji sa poslodavcima da vidimo koje su to stimulacije, a to su najčešće zajednička ulaganja, finansijska sredstva, kako bi se to i dogodilo“, rekla je Đukić Dejanović za RTS.
Prema njenim rečima, plan je da u narednoj godini jedan deo subvencija bude usmeren na otvaranje vrtića u privatnim kompanijama. To bi vremenom smanjilo liste čekanja, jer kompanijski vrtići imaju mogućnosti da primaju i drugu decu ako ostane slobodnih mesta.
Dok su u Srbiji vrtići u okviru kompanija retkost, u pojedinim zemljama Evropske unije to nije slučaj. Najbolja situacija je u Nemačkoj gde u svakoj petoj kompaniji postoji obdanište, dok je u Austriji 12 odsto kompanija otvorilo svoja vrata za decu zaposlenih.
Kompanije koje su procenile da bi česta poseta deci koja su u blizini roditelja smanjila produktivnost zaposlenih odustale su od otvaranja vrtića, navodi RTS. Da bi to mogao da bude potencijalni nedostatak, psiholozi ne spore, ali ističu i brojne prednosti.
„Pre svega se skraćuje put dolaska i odlaska iz vrtića, zatim osećaj da je majka u blizini je dobar za dete isto koliko je dobar osećaj za majku da je dete u blizini, daje dodatnu sigurnost. Ako se dese neke vanredne situacije, majka može vrlo brzo da dođe i da reaguje za razliku od udaljenog vrtića“, kaže Ljiljana Filipović, psiholog.
Dilemu koji vrtić da odaberu i da li će za njihovo dete biti mesta nemaju jedino roditelji kojima čuvanje dece obezbeđuje firma u kojoj rade, a ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže da će se sledeće godine na tome raditi sa poslodavcima.