• U porastu broj bolničkih infekcija: Na lečenje dođu zbog jedne bolesti, a „zakače“ drugu u bolničkom krevetu

    Sve se češće može čuti da je pacijent tokom lečenja u bolnici dodatno oboleo, pa čak bio i životno ugrožen zbog infekcije koja nema nikakve veze sa osnovnom dijagnozom. Zvanični podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ kažu da je u Srbiji je tokom prošle godine prijavljeno ukupno 8.728 bolničkih infekcija, što je za 24 odsto više nego prethodne godine.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    U porastu broj bolničkih infekcija: Na lečenje dođu zbog jedne bolesti, a „zakače“ drugu u bolničkom krevetu
    Foto> Pixabay

    U Godišnjem izveštaj o zaraznim bolestima u Srbiji, koje je nedavno objavljen, navedeno je da je u 2022. godini izolovano ukupno 8.987 uzročnika bolničkih infekcija, što je znatno povećanje u odnosu na broj potvrđenih tokom 2021. godine (za 23 odsto).

    Najviše bolničkih infekcija registovano je u jedinicama intenzivne nege, zatim na odeljenjima ortopedije.

    „Najučestalije su infekcije sistema za varenje, sa procentualnom zastupljenošću od 22,5 odsto, potom infekcije mokraćnog sistema (sa 20,8 odsto), infekcije krvi (sa 14,1 odsto), infekcije COVID-19 (sa 12,5 odsto), infekcije operativnog mesta (sa 9,2 odsto), pneumonije (sa 9 odsto ), a slede sistemske infekcije (sa 2,8 odsto) i infekcije kože i mekih tkiva (sa 1,8 odsto), dok najmanju zastupljenost imaju infekcije krvi“, navedeno je u izveštaju.

    Izazivači bolničkih infekcija

    Bakterije su bile najčešći uzročnici infekcija u svim zdravstvenim ustanovama i to klostridija (Clostridiodes difficile), slede enterokoke (Enterococcus spp), stafilokoke (Staphylococcus aureus), klepsijela (Klebsiella spp), pseudomonas ( Pseudomonas spp.), stafilokoke (Staphylococcus sp), ešerihija koli (E. coli).

    „Najviša stopa incidencije bolničkih infekcija na 1000 pacijenata po danu hospitalizacije tokom 2022. godine registrovana je u jedinicama intenzivne nege (6,3), a najniža (0,3) na odeljenju ginekologije sa akušerstvom“, navedeno je u izveštaju.

    Tokom prošle godine zdravstvene ustanove u Srbiji prijavile su ukupno 58 epidemija bolničkih infekcija, sa 720 obolelih i 18 smrtnih ishoda, što predstavlja 8,6 puta manje prijavljenih epidemija i 20,7 puta manje letalnih ishoda nego prethodne godine.

    U izveštaju se navodi da je neophodno unaprediti prijavljivanje bolničkih infekcija, jer su podaci iz nadzora važni u praćenju epidemiološke situacije. Sugeriše se i zaposlenima u zdravstvenim ustanovama da striktno sprovode mere prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija.

    Bolničke infekcije sve teže lečiti

    Bolničke infekcije sve je teže lečiti zbog otpornosti koje su razvile bakterije na postojeće antibiotike. U izveštaju Batuta navodi se da je potrebno da se promoviše racionalna primena antimikrobnih lekova, ali i da se naznačene doze leka piju u tačno utvrđenim vremenskim intervalima. 

    O otpornosti bakterija na antibiotike danas se sve više govori, naročito posle pandemije virusa korona. Neselektivna primena antibiotika u koroni, dovela je čovečanstvo do novog problema, da neće biti efikasnih lekova za klasične bakterijske infekcije.

    Bakterijske infekcije koje su ranije lečene standardnim, starim antibioticima, sada ne mogu da se leče ni većim brojem novih antibiotika. 

    Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će 2050. godine više ljudi umirati od infekcije izazvane rezistentnim sojevima bakterija nego od raka. To je više od 10 miliona ljudi na godišnjem nivou. 

    Preterana i neracionalna upotreba antibiotika dovodi do otpornosti bakterija na lek, jer se one prilagođavaju novim okolnostima da bi preživele. Stvaraju mehanizme rezistencije – enzime koji razlažu antibiotik.

    Bolnice su idealna mesta za preživljavanje rezistentnih bakterije, jer su tu pacijenti sa oslabljen imunitetom.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Plivačka štafeta Srbije šampion Evrope

    Štafeta Srbije 4 x 100 slobodno u muškoj konkurenciji je šampion Evrope. Velimir Stjepanović, Nikola Aćin, Justin Cvetkov i Andrej Barna su napravili jedan od najvećih uspeha u istoriji srpskog […]