U prva dva meseca Srbija na uvoz struje potrošila osam puta više nego prošle godine – da li su hidroelektrane rešenje?

U prva dva meseca ove godine Srbija je na uvoz struje potrošila osam puta više novca nego prošle godine, pokazuju podaci časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“. Osim energetske krize, za to je najzaslužnija havarija u TE Nikola Tesla u Obrenovcu koja proizvodi polovinu struje u Srbiji, dok se manje električne energije i dalje dobija od hidroelektrana – oko 30 odsto.

Hidrosektor i reverzibilne hidroelektrane ključne su za očuvanje energetske bezbednosti, a upravo jedna takva, nalazi se na Drini, na jezeru Perućac.

Reverzibilna HE Bajina Bašta puštena je u rad 1982. godine i još je jedina ovakva HE u našoj zemlji. Deo je celine Drinsko-limske elektrane koja sa svojom godišnjom proizvodnjom od 3.300 GWh, čini oko 10 odsto ukupne proizvodnje struje u Srbiji.

Osim što proizvode, ove hidroelektrane mogu i da skladište višak struje, što je od velikog značaja u kriznim trenucima kada se sve više okrećemo obnovljivim izvorima energije.

Ivan Božić, profesor Mašinskog fakulteta napominje da ona ne služi samo da nadomesti energiju već i da pokrije sav višak koji dolazi iz solarne energije ili vetra.

„Vetar ne zna da li je dan ili noć, on duva, i kad imamo energiju iz vetra, a nemamo potrošnju koja će taj konzum da pokrije, onda su reverzibilne hidroelektrane ključne, i pumpaju vodu u gornju akumulaciju. A kada je reč o obnovljivim izborima energije, reverzibilne hidroelektrane upravo služe da „peglaju“ te viškove proizvodnje i neuravnotežene vidove proizvodnje i iz eolske i iz solarne energije“, kaže profesor Božić.

Izgradnja još ovakvih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap 3 odlaže se već četiri decenije, a energetska kriza ponovo je aktuelizovala ove projekte. Bistrica je ipak nešto bliža realizaciji, pišr Euronews. Srbijia.

„HE Bistrica je dobila prioritet u odnosu na Đerdap 3, a njen instalisani kapacitet Bistrice bio bi oko 600 megavata, pri čemu je tu oko 4 agregata od 160 megavata u turbinskom režimu i još 4 agregata u pumpnom režimu. A kada upumpate još 600 megavata, to je veliki doprinos elektro-energetskom sistemu“, napominje Božić.

Mihajlović: Za dve godine ćemo proizvoditi dovoljno struje

Stručnjaci tvrde da bi uvoz struje sada bio znatno manji da su ove hidroelektrane izgrađene ranije i da bismo uz njih mogli sami da proizvedemo svu struju koja nam je potrebna. Iz ministarstva energetike prognoziraju da će tako biti za manje od dve godine.

„Na osnovu svega što sada radimo i pripremamo trebalo bi da na zimu 2023/ 2024. možemo da imamo 100 odsto proizvodnju struje u Srbiji. Da ništa ne uvozimo, da možemo čak da razmišljamo i o izvozu“, rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Dok čeka izvoz, Srbija skupo plaća dosadašnje propuste u energetskiom sistemu. Prema rečima ministarke Mihajlović, na uvoz struje ćemo do kraja godine potrošiti oko milijardu evra.

U prva dva meseca ove godine Srbija je na uvoz struje potrošila osam puta više novca nego prošle godine, pokazuju podaci časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“. Osim energetske krize, za to je najzaslužnija havarija u TE Nikola Tesla u Obrenovcu koja proizvodi polovinu struje u Srbiji, dok se manje električne energije i dalje dobija od hidroelektrana – oko 30 odsto.