U školama sve manje nastavnika – niske plate ili nedostatak poštovanja

Čak i studenti koji se školuju za buduće profesore, uglavnom nemaju nameru da se bave tim zanimanjem. Kažu, nije plata jedini razlog. I dok u nekim školama profesore traže preko Vajber grupa, Nacionalna služba za zapošljavanje kaže da u njihovoj evidenciji ima više od 100 nezaposlenih profesora srpskog i engleskog jezika.  

Indeks u ruci sa ocenom iz tek položenog ispita i zagrljaj… u pauzi do sledećeg može nešto i da se radi. Gotovo da nema fakulteta koji škole povremeno ne zovu tražeći zamenu za svoje nastavnike. A traže ih ponekad i roditelji po Vajber grupama.

Da se situacija ne popravlja svedoči i podatak da je samo jedan brucoš u prvom ispitnom ruku upisao nastavnički smer na Fizičkom fakultetu. Na Matematičkom će u oktobru u amfiteatar ući njih 13, od 57 koliko je predviđeno.

Ko i ode u nastavnike – izbegava državne škole

„Najveći je problem taj nastavni, i tu mi možemo da se potrudimo i trudimo se, pružamo interesantan program, sa predmetima koji su prilagođeni budućem nastavniku srednje škole i osnovne škole, ti ljudi imaju praksu, oni uđu u odeljenje, vide kako to izgleda, ali potrebno je da i ono što je van ovog fakulteta sadejstvuje sa nama, znači hajde da budemo onako grubi, pare, plate, to je jedna komponenta“, rekao je prof. dr Miloš Arsenović sa Matematičkog fakulteta.

Na Katedri za germanistiku Filološkog fakulteta popunjena sva mesta, imaće 85 brucoša. Već pri kraju studija moći će da rade u stranim kompanijaama, kulturnim ustanovama, prevodilačkim agencijama, kol centrima i to za inostrane plate. Oni koji se ipak opredele da budu nastavnici izbegavaju državne škole.

„Jer jednostavno ne može to sebi da priušti, nastavničke plate su male, niko ko želi da bude nastavnik nije koristoljubiv, ni materijalista, niti očekuje da će se od toga obogatiti, ali jednostavno vi od nastavničke plate ne možete pokriti troškove života pre svega u Beogradu“, navela je prof. dr Jelena Kostić Tomović sa Filološkog fakulteta. 

„Taj ko upiše sad i bude završio nastavni smer, uveren sam da će imati posao u Beogradu, bez problema, a u unutrašnjosti da ne pričam, tu koliko god hoćete. Ali, trebalo bi to da se pojača, nekako dodatno, recimo materijalno, kredit stambeni, da mogu da zasnivaju porodice, da imaju neku malenu privilegiju“, dodao je profesor Arsenović.

„Potrebno je vratiti položaj i ugled profesorima“

Ali, kako kažu, nije sve u novcu, potrebno je vratiti status i ugled profesorima. 

„Mislim da isto i status tih nastavnika je veliki problem, jer smo mi kao društvo odabrali da ne ukazujemo veliko poštovanje tim ljudima koji vaspitavaju i obrazuju našu decu i to i onima koji bi zapravo sa tom platom i mogli da se pomire, smeta taj neki odnos gde se za ono što rade više ne odaje nikakvo priznanje“, ocenila je profesorka Kostić Tomović.

Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje u filijali Beograd trenutno je najviše diplomiranih profesora srpskog jezika i književnosti čak 141, engleskog 137, najmanje je matematičara, fizičara i informatičara – samo po jedan.
   

Da se situacija ne popravlja svedoči i podatak da je samo jedan brucoš u prvom ispitnom ruku upisao nastavnički smer na Fizičkom fakultetu. Na Matematičkom će u oktobru u amfiteatar ući njih 13, od 57 koliko je predviđeno.