• U Srbiji dominiraju kuće, zgrada je četiri odsto

    Najmanje 25 opština u Srbiji nema nijednu zgradu sa više od četiri sprata, a u svega 18 gradova najmanje 100 stambenih zgrada premašuje ovu spratnost. Kada bi se gledali procenti, približno je slično učešće objekata sa tri i više stanova, četiri ih je odsto, i domova napravljenih od čerpića – 3,5 odsto.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    U Srbiji dominiraju kuće, zgrada je četiri odsto
    Foto: 013info

    Podaci iz poslednjeg popisa pokazuju da izgleda ne živimo u građevinskom bumu, ma kako nam izgledalo. Svaki treći stambeni objekat je sagrađen između 1961. i 1980. godine, dok je od 2001. do sada sazidano 11 odsto.

    Sve su ovo podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u publikaciji „Stambene zgrade“. I kako god delovalo Beograđanima koji tlo gledaju sa visine, u Srbiji je ubedljivo najviše porodica – na zemlji. Od 2,26 miliona stambenih objekata, porodičnih kuća sa jednim stanom je čak 1,98 miliona. U porodičnim kućama sa dva stana je još blizu 190.000 domaćinstava.

    Kuće najbrojnije

    Zgrade su tako u ubedljivoj manjini. Ukupno ih je oko 90.000, a najviše je onih koje imaju između tri i devet stanova. Njih je skoro 50.000. U procentima to izgleda ovako – 87,7 odsto objekata su kuće sa jednim stanom, sa dva stana ih je 8,3 odsto. Zgrada sa više od tri stana je ukupno četiri odsto, ali onih sa više od deset stanova svega 1,51 odsto.

    Ne iznenađuje da je višespratnica najviše u Beogradskoj oblasti – blizu 14 odsto. Najmanje ih je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – oko 2,3 odsto.

    „Podatak o godini izgradnje popunjavan je za svaki stan u zgradi, i to tako što su popisivači bili u obavezi da unesu godinu završetka izgradnje stana“, Republički zavod za statistiku je objasnio metodologiju. „Za stan koji se nalazi u dograđenom delu zgrade unosili su godinu dogradnje stana. Za stanove koji su oštećeni ili skoro uništeni, pa su kasnije rekonstruisani, popisivači su unosili godinu rekonstrukcije stana. Godina izgradnje stambene zgrade određena je prema godini izgradnje stanova koji pripadaju toj zgradi. Ako u zgradi postoje stanovi sa različitom godinom izgradnje, godina izgradnje zgrade određena je prema pretežnoj godini izgradnje stanova koji pripadaju toj zgradi“.

    Opstaju, a premašile vek

    U Srbiji još opstaju kuće građene pre 1919. godine. Nema ih puno – 2,65 odsto. Zanimljivo je da nisu preživele baš u svakom kraju zemlje. Na severu ih je 4,8 odsto, a u Severnobanatskoj oblasti je skoro svaka deseta pregurala vek trajanja. U Severnobačkoj ih je 8,3 odsto, a u Srednjebanatskoj oblasti skoro osam odsto.

    U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji skoro da ih nema. U Mačvanskoj oblasti tek svaka dvestota, a na Zlatiboru svaka stota. Negde između su Raška, Moravička i Kolubarska oblast. Baš kao što ih skoro nema u okolini Bora i u Podunavlju.

    Između dva rata, opet, najviše se gradilo u Vojvodini. U proseku je 11 odsto stambenih objekata iz tog perioda. Najviše ih je u Zapadnobanatskoj oblasti – više od 17 odsto.

    Ubedljivo najproduktivnija decenija za stambene kvadrate bila je između 1971. i 1980. godine. Tada je niklo 18,5 odsto stambenog fonda. Svaki peti dom je tada sagrađen u Podunavlju, Nišavskoj i Jablaničkoj oblasti, baš kao i u Šumadiji i Zapdnoj Srbiji.

    U 21. veku kvadrati niču, ali ne tim tempom. U prvoj deceniji 6,3%, drugoj 2,1%, a poslednjih devet godina – 2,3 odsto. U poslednjoj etapi najviše se gradi u Beogradu, južnoj Bačkoj i Pčinjskoj oblasti.

    „Moguće da ljudima deluje da poslednjih godina živimo u građevinskom bumu, ali ove brojke to, kada je reč o stanogradnji, ne potrvđuju“, kaže za Forbes Srbija Aleksandar Radivojević, istraživač FREN-a. „Mi vidimo građevinski bum na određenim lokacijama. Svedoci smo da se gradi u Beogradu, Novom Sadu, na Zlatiboru, u Vrnjačkoj Banji… Ali ne znamo koliko se gradi u nekim drugim gradovima u Srbiji. Kada govorimo o drugoj polovini prošlog veka, govorimo o Jugoslaviji u kojoj se gradilo u svim gradovima“.

    Nije to, međutim, kako veruje Radivojević, jedina razlika.

    „Najpre, stanogradnja je samo deo građevinske industrije“, dodaje Radivojević. „Danas se grade poslovni objekti, infrastruktura, tržni centri. I poseban je momenat taj da su nekretnine danas toliko skupe u odnosu na primanja, da se o njima toliko priča. Prati se svaka promena na tržištu. Možda i otuda taj utisak da se mnogo gradi“.

    Ravno 267 solitera

    Vrlo zanimljiv i skoro neverovatan je podatak i o spratnosti stambenih objekata u Srbiji. Od prebrojanih 2,26 miliona, 14 i više spratova ima ravno – 267. Od toga ih je u Beogradu 197, u Vojvodini 27 i 43 na jugu. Tačno 1.002 objekta ima između 10 i 14 etaža, a od pet do devet spratova 12.627. Nepunih 10.000 ima do četiri sprata. Ni lift nije tako česta pojava. Ukupno je 15.216 zgrada sa njim.

    Najveći broj domova, skoro dva miliona, napravljen je od opeke, betona, bloka. Srbija, međutim, još baštini stare materijale. Spoljne zidove od drveta ima oko 41.000 objekata i brvnare su najbrojnije u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Skoro duplo, blizu 80.000 kuća je napravljeno od – čerpića. To je naziv za nepečenu opeku napravljenu od blata i sušenu na suncu. Blato se obično mešalo sa peskom i slamom da bi dobila bolja konstruktivna svojstva i da bi se lakše povezivalo. Čerpić je najzastupljeniji u Vojvodini i Istočnoj i Južnoj Srbiji, a u Severnobanatskoj oblasti je 11 odsto ovakvih građevina.

    Od naboja, pletera i dasaka je oko 141.000 domova napravljeno. I njih je najviše u Vojvodini – oko 85.000. U Severnobačkoj oblasti je skoro 30 odsto ovakvih domova, u Severnobanatskoj 25 odsto, a u Srednjebanatskoj – svaki peti.

    „Popisivači su bili u obavezi da u upitnik unesu vrstu materijala od kojeg su izgrađeni spoljni zidovi zgrade, a ne materijal od kojeg su izgrađeni temelj ili pregradni zidovi“, stoji u objašnjenju publikacije. „Ukoliko su spoljni zidovi izgrađeni od različitih materijala, popisivači su unosili šifru materijala koji je najviše zastupljen. Stambene zgrade prema materijalu spoljnih zidova razvrstane su u četiri grupe. Ova klasifikacija materijala spoljnih zidova je detaljnija u odnosu na klasifikaciju korišćenu u ranijim popisima, prema kojoj su materijali bili razvrstavani u dve grupe: tvrdi materijali i slabi materijali“.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Motociklisti sve bahatiji na putevima

    Sezona dvotočkaša je uveliko počela, a sa njom i talas crnih vesti sa puteva Srbije. Samo proteklog vikenda na našim putevima život su izgubila dvojica mladih motociklista, a to je samo nastavak […]