U Srbiji oko 2.000 ljudi ima tešku astmu, 60 odsto se neadekvatno ili nikako ne leči

U Srbiji oko 2.000 ljudi ima tešku astmu, a prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, ta hronična bolest pogađa oko 10% populacije u Srbiji, a i u porastu je, rečeno je na panelu “Nova saznanja i pristupi u lečenju astme “.

Institut za istraživanje i razvoj dobrih praksi „Well-being international“ je uz podršku Ministarstva zdravlja i u saradnji sa Klinikom za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Institutom za plućne bolesti Vojvodine i Udruženja pacijenata obolelih od teške astme organizovao panel sa ciljen da se, kako su rekli, podigne nivo svesti u društvu o značaju mera prevencije, pravovremenog dijagnostikovanja i adekvatnog tretiranja ove bolesti.

Astma je u Srbiji u porastu, a prema istraživanjima, 60% obolelih je neadekvatno lečeno ili uopšte nije lečeno, te tako predstavlja peti najčešći uzrok bolovanja i drugi najčešći uzrok invalidnosti među decom.

Astma je vodeći uzrok hronične bolesti u detinjstvu, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 339 miliona ljudi širom sveta boluje od astme, rečeno je na skupu, uz napomenu da prema Evropskom respiratornom društvu, astma je najčešća hronična bolest u Evropi, koja pogađa oko 30 miliona ljudi.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Vesna Turkulov i pomoćnik ministra zdravlja za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu dr Jelena Janković istakle su na skupu da resorno ministarstvo podržava inicijativu Udruženja pacijenata obolelih od astme u izradi vodiča za rano otkrivanje te bolesti i da je cilj lečenje u skladu sa savremenim pristupom.

Podržavamo i slušamo pacijente, a i predlažemo i razne edukacije lekara, naš prioritet je jačanje primarne zdravstvene zaštite i unapredjenje postojećih programa u vezi sa lečenjem astme, rekla je Janković.

Podizanje nivoa svesti o ovoj bolesti, prepoznavanje faktora rizika koji dovode do astme, njeno rano prepoznavanje su, prema rečima državnog sekretara, od ključnog značaja za adekvatno i uspešno lečenje pacijenata.

Takav pristup, dugoročno gledano, donosi i velike ekonomske uštede za državu. Jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja u ovom i u narednom pediodu je jačanje primarne zdravstvene zaštite koja ima veliku ulogu u ranom prepoznavanju astme i upućivanju pacijenata u dalje tokove lečenja, takođe je naglasila Turkulov.

Direktor klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Mihailo Stjepanović je govorio o problemu nekorišćenja redovne terapije pacijenata koji boluju od astme, kao i o lošoj kontroli terapije i apelovao na pacijente koji boluju od astme da se pridržavaju redovnog uzimanja terapije kako bi astmu držali pod kontrolom.

U Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije oko 90 pacijenata trenutno prima biološku terapiju i ona daje ozbiljne rezultate. Apelujemo na pacijente da se ponašaju u skladu sa savetima pulmologa i svojih lekara i da u periodu alergija uzimaju i antihistaminike, rekao je Stjepanović za Tanjug.     

U toku je pisanje Vodiča dobre kliničke prakse za lečenje astme, a predsednik Radne grupe za izradu nacionalnog vodiča dr Sanja Hromiš posebno je naglasila probleme sa kojima se suočava oko 2.000 pacijenata u Srbiji koji imaju tešku astmu.

Tu jako veliki značaj ima biološka terapija, a cilj Vodiča jeste da doprinese da tretman pacijenata koji se leče u Srbiji od te bolesti bude mnogo bolji, da se bolest na vreme prepozna i u skladu sa time postupa, istakla je Hromiš.

U Srbiji oko 2.000 ljudi ima tešku astmu, a prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, ta hronična bolest pogađa oko 10% populacije u Srbiji, a i u porastu je, rečeno je na panelu “Nova saznanja i pristupi u lečenju astme “.