U Srbiji se prečišćava manje od 20 odsto otpadnih voda
U Srbiji se trenutno prečišćava manje od 20 odsto ukupno proizvedenih otpadnih voda, što je daleko ispod evropskog proseka.
Podeli vest:
Stanje na terenu pruža još goru sliku od statistike, piše dr Đurđa Kerkez sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu za portal Klima 101.
Navodi da od oko 50 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, trećina nije u funkciji, dok većina ostalih ne postiže zadovoljavajuće rezultate ni sa aspekta zaštite životne sredine, a ni sa ekonomskog aspekta.
Pored toga, kanalizaciona infrastruktura je nedovoljno razvijena, što dodatno komplikuje upravljanje otpadnim vodama.
Kakvo je stanje postrojenja za prečišćavanje voda u Srbiji?
Krajem 2023. godine grupa eksperata zaključila je da su mnoga postrojenja za prečišćavanje voda u različitim fazama operativne spremnosti, a da neka zahtevaju potpunu rekonstrukciju.
Prisutni su problemi sa infrastrukturom, tehnološkim nedostacima, kao i poteškoće u vezi sa opremom, izgradnjom i administrativno-finansijskim upravljanjem. Takođe, veliki uticaj na rad imaju industrijske otpadne vode i nedostatak odgovarajuće kanalizacione mreže.
Među nedostacima su i neadekvatno planiranje, neusklađene investicije, nedostatak obučenih stručnjaka i nepostojanje jasne strategije razvoja.
Finansiranje novih postrojenja dolazi iz različitih izvora i često nije koordinisano, što dovodi do problema u realizaciji i održavanju sistema.
Šta je rešenje?
Da bi Srbija rešila ovaj problem, potrebno je ulaganje u modernizaciju postojećih postrojenja, poboljšanje infrastrukture, obuku kadrova i rešavanje ekoloških i operativnih izazova. Takođe, podrška lokalnih vlasti i strateško planiranje su ključni za održivo upravljanje, piše Klima 101.
Okvirna cena izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda i prateće infrastrukture na nacionalnom nivou procenjuje se na 4,5 milijarde evra, no tačna cena zavisiće od obima investicija i veličine projekata u pojedinačnim jedinicama lokalne samouprave.
Podeli vest:
