U Srbiji se reciklira 17,7 odsto otpada, akcije pokazuju želju građana za tim

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić izjavila je danas da se u Srbiji reciklira 17,7 odsto otpada, od koga se kasnije, između ostalog, mogu praviti sapuni, biorazgradive kese i delovi za automobilsku industriju.

Nagasila je da različite akcije, kao što je „Čep za hendikep“ pokazuju da su građani veoma zainteresovani da doprinesu procesu reciklaže.

Građani su spremi da recikliraju ako imaju uslove za to, rekla je Dokić za Tanjug i dodala da tu činjenicu, osim akcije u kojoj građani skupljaju čepove u humanitarne svrhe, a u kojoj su im obezbeđene kutije gde mogu da ih ostavljaju, pokazuje i projekat „Odvajamo“ koje je ministarstvo sprovodilo u četiri regiona odnosno u 17 jedinica lokalne samouprave.

„Ministarstvo je sprovodilo projekat „Odvajamo“ u četiri regiona u 17 jedinica lokalne samouprave gde smo videli da su naši građani zaista spremni da odvajaju otpad koji kasnije treba da se reciklira ako za to imaju uslove. Da bismo sve to uspeli morali smo da obezbedimo adekvatne kante i kontejnere, vozila samo za tu vrstu otpada i da sprovedemo kampanju kojom bismo im sve objasnili“, rekla je ona i naglasila da je projekat poslednjih meseci pokazao da je u tih 17 jedinica mesečno reciklirano i više od 700 tona otpada.

Kako kaže u Srbiji ne manjkaju inovativne ideje, a male i velike kompanije spremne su da pomognu inovativnim rešenjima zaštiti životne sredine.

„Od novina se prave olovke i bojice, od otpadnog jestivnog ulja sapuni, od bio razgradivog otpada, kao što je krompir, bio razgradive kese koje će biti prijatelji životne sredine i ako ostanu u prirodi služe kao veštačko đubrivo, a razgrađuju se uz vodu i određenu temperaturu“, rekla je Dokić i dodala da veliki broj inovacija pokazuje da svest o otpadu, kao jednom od resursa raste, što je ono čemu Vlada Srbije i kompanije u zemlji streme.

Prema njenim rečima, u Srbiji je otvoreno dosta firmi koje se bave reciklažom, za koju se najviše prikupljaju papir, karton, otpadne gume, metal – aluminijum, a sada sve više i tekstil.

„Važno je da najveći obuhvat recikliranog materijala možemo da dobijemo kroz komunalni otpad – papir, karton, pet i met, koji imaju najveći potencijal, dok opasan otpad elektronski i električna oprema, akulmulatori, imaju kompleksnije i zahtevnije postupke upravljanja i reciklaže“, rekla je ona i dodala da se od tih proizvoda papir može reciklirati sedam puta, a da ne izgubi na kvalitetu.

Od gume se prave staze za igrališta, točkići, od plastike nameštaj i delovi za atuomobilsku industriju, od otpadnih jestivih ulja sapuni, rekla je ona i naglasila da je važan i građevinski otpad koji se može koristiti u jako velikom procentu čime se smanjuje pritisak na prirodne resurse.

Rezultati reciklaže u Srbiji, koji iznose 17.7 odsto nisu zadovoljavajući ako se uporede sa onima u EU, rekla je ona i dodala da je i Nemcima bilo potrebno 20 godina da postignu rezultate koje sada imaju.

„Ako naše rezultate poredimo sa EU reciklaža nije na zadovoljavajućem nivou. EU je mnogo ambicioznija, kod njih je taj procenat duplo veći. Sebi su postavili cilj da do 2025. godine, a koji će važiti za sve članice, dostignu nivo od 55 odsto reciklaže“, rekla je ona i dodala da Srbija prati standarde EU.

Prema njenim rečima, svesni smo da nam za taj procenat reciklaže treba vreme, jer je potrebno uspostaviti i izgraditi regionalne centre, uspostaviti odvajanje otpada gde će građani u svojim kantama i kontejnerima moći da odvajaju otpad koji ima potencijal za reciklažu.

U ovom momentu, kako je navela, u Srbiji postoji 56 jedinica lokalne samouprave koje su uspostavile odvajanje otpada, a da 31 reciklira i otpad koji ima upotrebnu vrednost.