U Srbiji sklopljena 182 maloletnička braka samo u prošloj godini, za vanbračne zajednice podataka nema
Dečji, rani i prinudni brakovi u Srbiji mogli bi biti zabranjeni kada na snagu stupi izmena zakona koja će na ovu praksu staviti tačku. U opštoj populaciji u Srbiji, oko 16 odsto žena stupi u brak pre 18 godine.
Podeli vest:
Nevena Marković, koordinatorka za prava deteta pri organizciji Praksis, kaže da je evidencija dečjih brakova obavezna zakonom i da, prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, prošle godine je na teritoriji Republike Srbije sklopljeno 182 dečja braka.
„Kroz poseban postupak moguće je da lice starije od 16 godina podnese predlog sudu za davanje dozvole za sklapanje maloletničkog braka. Sud vodi postupak, a pored roditelja, tu se uključuje i Centar za socilajni rad koji će dati mišljenje o zrelosti kako telosnoj, tako i duševnoj maloletika koji želi da stupi u brak. Tek nakon dozvole suda ta osoba ide pred matičara“, objasnila je ona.
Međutim, dodaje, mnogo je onih koji stupaju u vanbračne zajednice koje su u Srbiji izjednačene sa bračnim.
„Taj broj lica je mnogo veći i malo je evidencija o njima. Jako mali broj ih se prijavljuje. Njih inače može da prijavi bilo ko. Ali brojke UNICEF-a kažu da je čak 56 odsto žena u romskim zajednicama sklopilo brak pre 18 godine u Srbiji. Ta brojka nije beznačajna ni u opštoj populaciji, jer iznosi 16 odsto“, rekla je on.
Izmene zakona će onemogućiti legalno sklapanje ranog braka, objašnjava.
„Komitet za prava deteta je godinama unazad u preporukama navodio da ta zakonska mogućnost treba da se ukine. Ali to neće smanjiti značajno broj maloletničkih brakova. Čak će negde ta lica koga bi se obratila sudu, to neće uraditi“, objasnila je.
Marković kaže da jedno njihovo istraživanje kaže da instuticije daju negativno mišljenje u samo dva odsto slučajeva sklapanja maloletničkih brakova.
„Na prevenciji se radi, ali nedovoljno, a brojke upravo to pokazuju. Ono što mi, kao nevladin sektor, zagovaramo jeste da se kroz sve škole govori o ovom problemu. Imamo dobar primer iz Novog Sada, porodilište Betanija koje prijavi svaku maloletnu porodilju koja dođe kod njih. Postoje brojne institucije koje bi trebalo da rade na zaštiti deteta i kojima je to u mandatu“, navela je.
Svima je, podseća, u mandatu da se brinu o najboljem interesu deteta.
„Često imamo dobre primere da lančana reakcija u našem društvu izostaje. Imamo primere gde je jedna karika dobro odreagovala i prijavila maloletnički brak, ali nije ona sledeća. To je manjkavost i sistemski treba da se menja“, objasnila je Marković.
Javnoj raspravi o izmenama Porodičnog zakona se nadaju, kako bi mogli da imaju uvid u njih, zaključuje.
Podeli vest:
