• U začaranom krugu siromaštva: Sa 100 evra mesečno preživljava skoro tri odsto stanovnika Srbije

    Možete li da zamislite život sa 100 evra mesečno? Upravo to je realnost za oko 2,8 odsto ukupnog stanovništva u Srbiji, koji su korisnici novčane socijalne pomoći (NSP). Po pravilu isključeni sa tržišta rada, gotovo da ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe, korisnici socijalne pomoći žive u začaranom krugu siromaštva iz koga vrlo teško vide perspektivu za izlazak.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    U začaranom krugu siromaštva: Sa 100 evra mesečno preživljava skoro tri odsto stanovnika Srbije
    Foto: Unsplash

    Od 1. aprila 2024. godine osnovica novčane socijalne pomoći u Srbiji uvećana je za nešto više od 200 dinara u odnosu na iznos koji se isplaćivao u prethodnih šest meseci. Tako nominalni iznosi novčane socijalne pomoći, koji se utvrđuje za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici, od aprila iznosi 11.674 dinara. Za svaku narednu odraslu osobu u porodici isplaćuje se u visini 0,5 od osnovice ili 5.837 dinara, dok se za dete do 18 godina starosti pomoć isplaćuje u visini 0,3 od osnovice ili 3.502 dinara.

    Natalija Perišić, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka, za N1 kaže da je iznos naknade toliki da jedno domaćinstvo, koje se sastoji od dva odrasla člana i troje dece, pod uslovom da svi primaju novčanu socijalnu pomoć i da deca na sve to ostvaruju pravo na dečji dodatak, prima pomoć koja je u iznosu minimalne zarade.

    „Kada visinu novčane socijalne pomoći stavimo u proporciju sa minimalnom potrošačkom korpom, naknada za jednu osobu iznosi oko 40 procenata i daleko je od praga rizika od siromaštva. Sve nam to govori kakav je zapravo njihov svakodnevni život – da su korisnici NSP tokom dužeg perioda jednostavno isključeni iz društva“, kaže profesorka FPN-a na smeru Socijalni rad i socijalna politika.

    Ovakav život, prema podacima iz registra „Socijalna karta„, koji je uspostavljen 1. marta 2022, objavljenim na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u Srbiji živi 176.580 ljudi. Profesorka Natalija Perišić pojašnjava da je stopa pokrivenosti stanovništva novčanom socijalnom pomoći ispod 3 procenta ukupnog stanovništva u Srbiji.

    „Ono što je već u prvom trenutku problematično je to da je stopa rizika od siromaštva oko 20 odsto, a stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti 28 odsto, dok je stopa obuhvata stanovništva novčanom socijalnom pomoći oko 2,8 odsto. Od ukupnog broja korisnika ove pomoći više od 1/3 su deca i to je vrlo problematično, pri čemu prema zvaničnim podacima ponovo su u riziku od siromaštva najviše izloženi stariji, preko 65 godina i, ako gledamo polnu strukturu, žene“, navodi profesorka.

    Korisnici socijalne pomoći u začaranom krugu siromaštva

    Ljudi koji žive od novčane socijalne pomoći, prema njenim rečima, izloženi su finansijskoj deprivaciji, gotovo da ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe, ne poseduju imovinu i u jakom su lošim uslovima stanovanja, po pravilu su isključeni sa tržišta rada i iz obrazovnog procesa, vrlo često žive sa lošim zdravstvenim stanjem i vrlo teško vide perspektivu za izlazak iz sistema.

    „Jedno istraživanje koje smo radili na teritoriji tri beogradske opštine, a koje nije reprezentativno za Srbiju, pokazuje da je preko 1/3 korisnika u sistemu NSP duže od jedne decenije, što znači da duže od jedne decenije žive u finansijskoj lišenosti. Kriterijum koji se odnosi na posedovanje imovine kao osnova za ostvarivanje pomoći vrlo je striktan pa žive u jakom lošim uslovima stanovanja gde se vrlo često desi da nemaju osnovne kućne potrepštine, poput bele tehnike i sl. Zbog loših stambenih uslova, vrlo često žive sa lošim zdravstvenim stanjem. Vrlo teško vide perspektivu za izlazak iz sistema iako većina kaže da tržište rada i zapošljavanje jeste ona perspektiva koja je najbolja za izlazak iz sistema socijalne zaštite. Međutim upravo oni imaju vrlo niske kvalifikacije ili kvalifikacije koje su nepotrebne na tržištu rada, a čak i oni koji bi u tom pogledu mogli da pronađu neki posao, vrlo često imaju obaveze nege i brige oko dece, starijih članova porodice, neki već imaju hronične bolesti i jednostavno sve ih to drži, kako se često kaže, u začaranom krugu siromaštva“, precizira Perišić.

    Registar socijalnih karata koji predstavlja bazu podataka o korisnicima socijalne pomoći uveden je kako bi doprineo efikasnijem i bržem ostvarivanju prava, pravednijoj raspodeli socijalne pomoći, ali i unapređenju kvaliteta rada državnih organa u oblasti socijalne zaštite.

    Međutim, prema rečima profesorke Perišić, sistem je krenuo od pretpostavke da ima zloupotreba, ali, kako dodaje, iako one sa najvećom verovatnoćom i postoje, čini se da je takozvana greška isključivanja mnogo veća nego greška uključivanja.

    „Pod tim hoću da kažem da sa najvećom verovatnoćom mnogo veći broj ljudi ima pravo na socijalnu pomoć nego onaj broj ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć. Konkretno socijalni radnici ukazuju npr. na to da određeni uslovi koji su propisani zakonom, pre svega, koji se tiču vrlo striktnih kriterijuma posedovanja imovine i koji u imovinu ubrajaju čak i zemljište koje je neplodno i koje stariji ne mogu da obrađuju. Isto tako kriterijum koji se odnosi na podnošenje tužbe za izdržavanje, kada starija osoba preko 65 godina želi da ostvari pravo na NSP deluju veoma destimulativno na to da stariji ljudi upošte podnesu zahtev za NSP“, objašnjava ona.

    Profesorka kaže da istraživanje sprovedeno na tri beogradske opštine pokazuje da u najvećem procentu korisnici NSP ne osećaju stigmu kada traže novčanu pomoć, ali ističe da se to može tumačiti na dvojak način.

    „To što korisnici NSP ne osećaju stigmu da zatraže pomoć jeste dobra vest, ali čini mi se da možemo da je posmatramo iz drugog ugla: da je siromaštvo toliko normalizovano da niko ne smatra stigmom traženje socijalne pomoći“, naglašava ona.

    Potrebno unaprediti sistem

    Dodaje i da je neophodno unaprediti sistem novčane socijalne pomoći koja se odnosi ne samo na visinu naknade, već i na omogućavanje korisnicima da steknu neke dodatne veštine, kako bi se osnažili za izlazak iz sistema.

    „Ono što trenutno nije regulisano, zapravo već duže vreme, jeste pristup aktivacije za one korisnike NSP koji su sposobni za rad. Radi se o tome da je potrebno da se obezbedi takva aktivacija koja će korisnicima, koji su radno sposobni, da omogući da unaprede svoj ljudski kapital i svoje kompetencije kako bi mogli da budu zapošljivi. Sa druge strane, očigledno je da je ovaj sistem novčane socijalne pomoći neophodno dopuniti određenim uslugama koje bi se pružale, bilo u centrima za socijalni rad, bilo u njihovim parnerskim institucijama, koje bi omogućile korisnicima da steknu neke dodatne veštine koje bi se odnosile i na upravljanje tim naknadama i na praksu njihovog roditeljstva, i koje bi ih osnažile da sa ovim novčanim iznosima koje imaju mogu eventualno da postignu neke bolje rezultate“, kaže Natalija Perišić.

    Opšte je poznato da nordijske države godinama u nazad imaju najpozitivnija rešenja po korisnike, ipak profesorka Perišić naglašava da su i postavka sistema socijalne zaštite, ali i karakteristike tržišta rada, potpuno različite u skandinavskom i srpskom kontekstu, te da je zbog izuzetno velike razlike u sistemu teško govoriti o tome da bi Srbija mogla da se ugleda na skandinavske zemlje po ovom pitanju.

    „Najbolje bi bilo tražiti neka regionalna rešenja i ta rešenja bi se ogledala u tome da u slučaju da se korisnik NSP zaposli, da njega ne bi trebalo momentalno eliminisati iz sistema dobijanja novčane pomoći, nego bi trebalo omogućiti korisnicima da tokom nekog vremena dobijaju umanjeni iznos socijalne pomoći (u kombinaciji sa zaradom na tržištu rada) koji bi im pomogao da mogu da prežive, jer ono što korisnike u najvećoj meri obeshrabruje jeste to da oni kada se zaposle faktički prestaju da ostvaruju pravo na NSP. Prihodi koje oni ostvaruju na tržištu rada su takođe jako niski i ne omogućavaju im da imaju egzistenciju koja bi bila drugačija od primanja socijalne pomoći tako da bi bilo idealno ukoliko bi država imala sluha da onim korisnicima socijalne pomoći koji se zaposle tokom određenog vremena nastavi da daje nešto umanjenu naknadu kako bi ih stimulisala da pronađu zaposlenje i da na taj način izađu iz sistema“, kaže profesorka.

    O ovakvom rešenju, prema njenim rečima, ozbiljno se razmišlja u nekim državama regiona.

    Ipak čini se da je Srbija krenula sasvim drugim putem, jer je prema Zakonu o socijalnoj karti uslov za korisnika materijalne socijalne pomoći da ne sme imati prihode ni za dinar veće od visine te pomoći, kao i da ne sme da posedujete pokretnu imovinu čija je vrednost veće od šestostruke visine pomoći. Ovakav Zakon o socijalnoj karti je, prema oceni nevladinih organizacija, ostavio bez finansijske pomoći 27.000 ljudi, iako su iz nadležnog ministarstva tu informaciju demantovali.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Plivačka štafeta Srbije šampion Evrope

    Štafeta Srbije 4 x 100 slobodno u muškoj konkurenciji je šampion Evrope. Velimir Stjepanović, Nikola Aćin, Justin Cvetkov i Andrej Barna su napravili jedan od najvećih uspeha u istoriji srpskog […]