• Ukupno 27 fakulteta u Srbiji povećalo školarine: Studiranje o svom trošku u Beogradu skoro kao u Italiji ili Austriji

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Za sada je 27 fakulteta u Srbiji najavilo povećanje školarina za narednu akademsku godinu. Na Univerzitetu u Beogradu cene povećava 14 fakulteta, na Novosadskom univerzitetu pet, u Nišu su korekcije školarina najavila dva fakulteta, dok je u Kragujevcu nove cene najavilo šest fakulteta. Državni univerzitet u Novom Pazaru još nije izašao sa stavom da li će biti povećanja školartina na departmanima, kako kažu, znaće se nakon sednice Senata koja će biti krajem marta. Još se ne izjašnjavaju ni fakulteti Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

    Najveći udar na džep brucoša i njihovih roditelja biće na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu koji je odlučio da školarinu na prvoj godini poveća za 60.000 dinara, sa 240.000 na 300.000 dinara. Za studente starijih godina školarine će biti veće za 36.000 dinara (sa 240.000 na 276.000 dinara). Za 50 odsto veće školarine čekaju i brucoše Mašinskog fakulteta koji su do sada plaćali 72.000 dinara, dok će sada cene biti 108.000 dinara.

    Novi cenovnik školarina dao je i Saobraćajni fakultet sa 108.000 na 130.000 dinara, a paprene školraine čekaju i samofinansirajuće studente na najatraoktivnijem smeru ETF-a (softversko inženjerstvo) koje su povećane sa 243.500 na 282.000 dinara, dok je na smeru elektrotehnika i računatrstvo školarina otišla sa 108.000 na 126.000 dinara.

    Novim cenovnicima školarina fakulteti u Beogradu skoro da su se izjednačili sa školarinama državnih fakulteta i Italiji, Nemačkoj, Austriji. Iz Ino edukacije, koja se bavi posredovanjem između mladih u Srbiji i obrazovnih ustanova u inostranstvu, kažu da su danas skoro u istoj ravni školovanje studenta o svom trošku u Beču, Minhenu, Milanu, Beogradu.

    Veće školarine na najstarijem univerzitetu u Srbiji najavili su još Građevinski (100.000 na 120.000 dinara), Tehnički fakultet u Boru (50.000 na 60.000 dinara) FON (145.000 na 159.000 dinara), Pravni (99.000 na 114.000 dinara), Ekonomski (97.175-121.863 do 106.212-139.754), Učitelljski (102.000 na 108.000 dinara), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (148.500 do 150.000 dinara), Fizički fakultet (60.000 na 66.000 dinara), Biološki fakultet (90.000 na 100.000 dinara), Geografski fakultet (86.000 na 96.000 dinara).

    Na Univerzitetu u Novom Sadu povećanje školarina najavilo je pet od ukupno 14 fakuleta i to za pojedine studijske programe, kao i za jedan program master akademskih studija u okviru Univerzitetskog centra za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja – UCIMSI.

    Veće školarine najavili su Tehnološki, Pravni, Fakultet tehničkih nauka, Ekonomski fakultet, Prirodno- matematički fakultet. Najveći skok školarina je na pojedinim akademskim studijama na PMF-u. Tako je na smeru računarske nauke školarina povećana sa 77.440 na 118.000 dinara, dok je na smerovima primenjena matetika i matematika cene korigovane sa 54.450 na 96.000 dinara.

    Veće školarine najavilo je šest fakulteta u Univerziteta u Kragujevcu – Ekonomski fakultet (88.000 na 96.000 dinara), Pravni (75.000 na 85.000 dinara), Agronomski fakultet u Čačku (39.000 na 45.000), Prirodno- matematički fakultet u Kragujevcu (72.000 na 84.000 dinara), Pedagoški fakultet u Užicu (79.000 na 82.000 dinara), Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj banji (za 10.000 dinara). Na Univerrzitetu u Nišu povećanje školarina najavila su dva fakulteta – Filozofski (sa 78.000 na 90.000 dinara) i Arhitektura gde je povećana školarina za 30.000 dinara (sa 120.000 na 150.000 dinara).

    I drugi tražili povećanje, studenti bili protiv

    Dekan Matematičkog fakulteta prof. Zoran Rakić kaže da je i ta visokoškolska ustanova imala predlog za povećanje školarina na atraktivnim smerovima, dok je ideja bila da se smanje na nastavničkim fakultetima. Taj ptredlog nije dobio dovoljno glasova, zapravo studenti su bili protiv toga.

    Navodi da fakulteti od školarina uglavnom pokrivaju troškove za struju, vodu, grejanje, nabavku materijala, hitne popravke, jer država ne pokriva sve materijalne troškove.

    „Oni (država) daju otprilike 50 odsto za komunalije. Nikada ne kupuju opremu. Od ukupnih sredstava koji se dobijaju od države skoro sve ide na plate zaposlenih, samo 2,7 odsto ide na održavanje. To je po meni loše. Trebalo bi bar 10 odsto da ide na održavanje“, rekao je Rakić za Euronews centar.

    Fakulteti koji su povećali školarine pravdaju se da nisu menjali cene godinama, kao i da je ovo korigovanje cena u skladu sa inflacijom. Revolt studenata izazvalo je povećanje školarina na Arhitektonskom fakultetu. Dekan tog fakulteta  prof. Vladimir Lojanica kaže da će za buduće brucoše školarine biti povećane za 20 odsto, jer je to iznos koji im država daje za budžetske studente, dok će za ostale studente biti povećanje u skladu sa inflacijom za 15 odsto. 

    Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije kaže da se na primeru Matematičkog fakulteta vidi da tamo gde su mladi iskazali svoje mišljenje, na tim fakultetima nije došlo do povećanja školatrina.

    „Važno je da se mladi uključe u proces donošenja odlukla pre ovakvih situacija kakva je na Arhitektonskom fakultetu. Da ne dođemo do toga da slušamo mlade samo kada dođe do blokade. Tamo gde su na fakultetima mladi iskazali mišljenje ranije do povećanja školarina nije ni došlo. Ne govorimo samo o povećanju školarine, već o ekonomskom položaju mladih koji je jako težak, naročito za studente kojima je teško da usklade rad i studiranje“, navela je Borjanić.

    Za samofinansirajuće studente školarine su samo jedan segment. Skočile su i cene stanovanja, hrane.  

    „Jedan od predloga mladih je bio da se uvedu kontrolisana kirija. To je nešto što postoji u Holandiji, Beču, to bi bilo kratkoročno rešenje. Mi danas imamo oko 240.000 studenata i oko 20.000 mesta u domovima i to je veliki problem. Nešto što mora sada da se desi, da se ograniče kirije. Dugoročno rešenje je izgradnja socijalnih stanova“, navela je Borjanić.

    Školarine u evropskim zemljama

    Studenti, koji ovih dana blokiraju Arhitektonski fakultet, zbog najavljenog povećanja školarina pitaju se šta oni zapravo dobijaju za 2.500 evra. Koliko je to opterećenja za budžet njihovih roditelja možda najbolje govori transparent koji su raširili u holu fakulteta „Trebalo je da upišem Harvard“.

    Ana Marija Koper iz Ino edukacija kaže da su školarine na državnim univerzitetima u Austriji i Nemačkoj danas između 1.500 do 3.000 evra.

    „Mi u Ino edukaciji šaljemo puno studenata na studiranje u Italiju, na državne univerzitete, gde je godina oko 1.000 do 2.000 evra. Kvalitet stidija je bolji i bolje su rangirani univerziteti. Danas se 50 do 60 odsto studenata koji studidiraju u inostranstvu vraća u Srbiju. Svi oni oni imaju bolje startne pozicije u traženju posla nego neko do je studirao ovde, bolje govore jezik, imaju bolje konekcije“, navela je Koper.

    Dodaje da su danas skoro u istoj ravni školovanje studenta o svom trošku u Beču, Minhenu, Milanu i u Beogradu.

    „Povećanje školarina trešnja na tortu“

    Povećanje školarina došlo je kao „trešnja na tortu“, nakon drastičnog povećanja cena stanovanja, hrane, energenata, smatra Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomije.

    „Studenti se ne dižu tako često. Poslednji put u kovidu kada je država želela da zatvori studentske domove i iseli studente. Sama činjenica da posle nekoliko godina od kovida imamo pobunu na fakultretima govori da je ovo goruća tema“, navela je Pavlović za Euronews centar.

    Dodaje da se za stanovanje studenata mogu da adaptiraju postojeći objekti koji se ne koriste.

    „Ako u jednoj Finskoj mogu u praznu bolicu da ubace startap zajednicu i naprave čudo, ne vidim zašto u Beogradu u zatvorenim kasarnama, samačkim hotelima ne mogu to isto da urade i usele studente, a ne da se čeka izgradnja novog bloka u Studenjaku“, navela je ona.

    Na Novosadskom PMF-u školarine će biti povećane na nekoliko studijskih programa, uglavnom onih koji su atraktivni za mlade. Školarine se ne menjaju na nastavničkim fakultetima, jer nema interesovanja za njih.

    Milica Pavkov Hrvojević, dekanka PMF u Novom Sadu, kaže da povećanje školarina diktiraju dva faktora- jedan je nabavka opreme i materijala, a drugi je atraktivnost tih diplomaca sutra na tržištu rada. 

    „Činjenica jeste da je povećana školarina i da sada iznosi iznosi 1.000 evra. Prosta računica kaže da za četiri godine za školovanje uložite 4.000 evra, a početna plata jednog informatičara je 1.200 do 1.400 evra, što znači da će taj mladi čovek svoju školarinu da otplati za tri, četiri meseca. S obzirom na činjenicu da oni počnu da rade na 3 ili 4 godini znači da će otplatiti školovanje već tokom studiranja. Na nastavničkim fakultetima se ne menjaju školarine, jer na profesorskim smerovima poslednjih pet godina imamo potpuno odsustvo interesovanje“, pojasnila je ona.

    Za sada je 27 fakulteta u Srbiji najavilo povećanje školarina za narednu akademsku godinu. Na Univerzitetu u Beogradu cene povećava 14 fakulteta, na Novosadskom univerzitetu pet, u Nišu su korekcije školarina najavila dva fakulteta, dok je u Kragujevcu nove cene najavilo šest fakulteta. Državni univerzitet u Novom Pazaru još nije izašao sa stavom da li će biti povećanja školartina na departmanima, kako kažu, znaće se nakon sednice Senata koja će biti krajem marta. Još se ne izjašnjavaju ni fakulteti Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Objavljene nove cene goriva

    U narednih sedam dana, litar evrodizela za maloprodaju koštaće 201 dinara, dok će cena bezolovnog benzina biti 194 dinara po litru, saznaje […]