Usvojeni izborni zakoni

Skupština je usvojila dopunu Zakona o izboru predsednika Republike, izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima i izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu. Ove izmene i dopune zakona predložio je poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović.

Zakon o izboru narodnih poslanika uvodi novine u skladu sa preporukama ODIHR-a, kao što je obavezna obuka za rad članova izbornih komisija i biračkih odbora koju će vršiti Republička izborna komisija, uvodi se mogućnost da birači svojim potpisom mogu podržati više izbornih lista, pruža se mogućnost podnosiocu izborne liste da otkloni nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste, a za izborne liste nacionalne manjine uvodi se obaveza da naziv izborne liste jasno ukaže na vezu sa političkom strankom nacionalne manjine.

Zakon ima za cilj unapređenje postupka izbora narodnih poslanika, u skladu sa preporukama iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima za narodne poslanike održanim 17. decembra 2023. godine koje se odnose na one aspekte izbornog postupka uređene Zakonom o izboru narodnih poslanika i to: unapređenje kapaciteta organa za sprovođenje izbora i postupak kandidovanja, uključujući i kandidovanje izbornih lista nacionalnih manjina.

Rešenja obuhvaćena zakonom se odnose na preporuke broj 2, 11, 12 i 20 iz izveštaja ODIHR-a, a tekst zakona sačinjen je u skladu sa poslednjim komentarima ODIHR od 17. aprila 2026. godine.

Zakonom se vrši preformulisanje dosadašnje nadležnosti Republičke izborne komisije u vezi sa obukama za rad na sprovođenju izbora, s obzirom na to da se uvodi koncept prema kojem će uslov za predlaganje, odnosno imenovanje u lokalne izborne komisije i biračke odbore biti posedovanje potvrde o uspešnom pohađanju obuke za rad u ovim organima za sprovođenje izbora.

Obuke koje bude organizovala i sprovodila Republička izborna komisija odnosiće se kako na sprovođenje izbora za narodne poslanike, tako i na izbore za predsednika Republike i izbora za odbornike skupština opština i gradova.

Obuke treba da budu dostupne tokom cele kalendarske godine, nevezano za sprovođenje konkretnog izbornog procesa i treba da obezbede da oni koji su imenovani u lokalne izborne komisije ili biračke odbore budu adekvatno osposobljeni za učešće u organizaciji i sprovođenju izbornog procesa.

Kako bi se obezbedilo da se stečena znanja redovno obnavljaju, predviđa se vremensko ograničenje važenja potvrde o završenoj obuci i to na tri godine, odnosno na vreme kraće od redovnog parlamentarnog četvorogodišnjeg izbornog ciklusa, čime se želi obezbediti da se znanja praktično obnavljaju i osvežavaju za svake naredne izbore posebno.

Zakon predviđa i mogućnost prestanka važenja potvrde o završenoj obuci, čime se želi podići nivo odgovornosti za rad u izbornoj administraciji, tako što bi se sprečilo da lice koje bude osuđeno zbog krivičnog dela koje spada u korpus krivičnih dela protiv izbornih prava u određenom vremenskom periodu ponovo učestvuje u sprovođenju izbora.

Potvrda o završenoj obuci prestaje da važi i u slučajevima kada na određenom biračkom mestu lokalna izborna komisija glasanje poništi po službenoj dužnosti, bilo na parlamentarnim bilo na lokalnim izborima, s obzirom na to da ti slučajevi ukazuju na bitne propuste u radu biračkog odbora. Zakonom se menja dosadašnje pravilo prema kojem je birač svojim potpisom mogao da podrži samo jednu izbornu listu kandidata za narodne poslanike, te se propisuje mogućnost da birač podrži više izbornih lista.

Republička izborna komisija će biti dužna da podnese krivičnu prijavu ukoliko se pojavi osnovana sumnja da je prilikom prikupljanja potpisa podrške nekoj izbornoj listi došlo do zloupotrebe ličnih podataka nekog birača.
Zakonom se brišu odredbe o tome da se, u određenim slučajevima, podneta izborna lista odbija bez mogućnosti da njen podnosilac otkloni nedostatak koji je osnov za odbijanje izborne liste.

Na taj način, kako je navedeno, želi se normirati da sve eventualne manjkavosti izborne liste, osim onih koje su osnov za odbacivanje izborne liste iz člana 76. Zakona o izboru narodnih poslanika, predstavljaju razlog da Republička izborna komisija donese zaključak kojim će se podnosiocu izborne liste pružiti mogućnost da otkloni nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste. Cilj Zakona, u skladu sa preporukom 20. ODIHR-a, je poboljšanje odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na utvrđivanje položaja izborne liste nacionalne manjine.

S tim u vezi uvodi se obaveza da naziv izborne liste jasno ukaže na vezu sa političkom strankom nacionalne manjine, odnosno konkretnom nacionalnom manjinom, tako što bi se propisalo da se izbornoj listi tzv. „manjinski status“ može utvrditi samo ako njen naziv sadrži ili naziv „manjinske“ političke stranke (pun i/ili skraćeni) ili odrednicu nacionalne manjine.

Ovo pravilo se normira i u slučaju koalicionih izbornih lista i izbornih lista grupa građana, a cilj je da se eliminiše prostor za zloupotrebe činjenice da sadašnji zakon daje najširu slobodu podnosiocima izbornih lista da svoju izbornu listu nazovu kako žele, što je u određenim slučajevima moglo birače da dovede u zabludu po pitanju toga ko zaista stoji iza izborne liste.

U skladu sa komentarima ODIHR, uvodi se mogućnost da se „manjinski status“ prizna i izbornoj listi koju podnese grupa građana obrazovana u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, što je u skladu sa međunarodno prihvaćenim obavezama koje proističu iz dokumenata OEBS.

Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, izuzev odredbi koje uvode obavezu predlaganja lica u organe za sprovođenje izbora koja su prošla odgovarajuću obuku, koje će početi da se primenjuju od 1. januara 2028. godine, odnosno tek pošto se obuči dovoljan broj ljudi koji je potreban za sprovođenje izbora.

– Skupština Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima

Poslanici Narodne skupštine usvojili su danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je predložio narodni poslanik Miroslav Petrašinović.

Za zakon su glasala 134 poslanika. Zakon uvodi neke novine u skladu sa preporukama ODIHR-a, kao što je obavezna obuka za rad članova izbornih komisija i biračkih odbora koju će vršiti Republička izborna komisija, uvodi se mogućnost da birači svojim potpisom mogu podržati više izbornih lista, a za izborne liste nacionalne manjine uvodi se obaveza da naziv izborne liste jasno ukaže na vezu sa političkom strankom nacionalne manjine.

Usvajanje zakona je usko povezano sa usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, jer se rešenja u oba predloga zakona zasnivaju na istim preporukama iz izveštaja ODIHR.

Zakon ima za cilj unapređenje postupka izbora odbornika skupština jedinica lokalne samouprave u skladu sa preporukama iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima za narodne poslanike održanim 17. decembra 2023. godine koje se odnose na one aspekte izbornog postupka uređene Zakonom o izboru narodnih poslanika i to: unapređenje kapaciteta organa za sprovođenje izbora i postupak kandidovanja, uključujući i kandidovanje izbornih lista nacionalnih manjina.

Rešenja obuhvaćena zakonom se odnose na preporuke broj 2, 11 i 20 iz izveštaja ODIHR-a, a tekst zakona sačinjen je u skladu sa poslednjim komentarima ODIHR od 17. aprila 2026. godine.

– Skupština usvojila izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu

Poslanici Narodne skupštine usvojili su danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu, koji je predložio narodni poslanik Miroslav Petrašinović. Za zakon je glasalo 138 poslanika.

Zakon uvodi novinu u skladu sa preporukom broj 24 iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o parlamentarnim izborima u Republici Srbiji održanim 17. decembra 2023. godine, kojom je navedno da bi Zakon o Ustavnom sudu trebalo da predvidi razumno kratke rokove za postupanje Ustavnog suda po zahtevima za odlučivanje u izbornom sporu, kao i da se omogući duži period za održavanje ponovnih izbora.

Zakon tako propisuje rok od tri dana da nadležni organ za sprovođenje izbora dostavi Ustavnom sudu odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju, koji su neophodni za vođenje postupka po zahtevu za odlučivanje o izbornom sporu.

Zakon propisuje da je Ustavni sud dužan da odluči o zahtevu za odlučivanje u izbornom sporu u roku od 20 dana od dana kada je od nadležnog organa za sprovođenje izbora primio odgovor i sve potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.

Rok od 20 dana se smatra primerenim, imajući u vidu i okolnost da, u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu, postoji obaveza sprovođenja javne rasprave pred Ustavnim sudom o ustavnopravnim pitanjima u postupku rešavanja izbornih sporova. Zakon takođe propisuje da se rok za održavanje ponovnih izbora, u slučaju kada je odlukom Ustavnog suda poništen u celini ili delimično izborni postupak, produžava sa 10 dana na 30 dana, od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

– Skupština Srbije usvojila dopunu Zakona o izboru predsednika Republike

Poslanici Narodne skupštine usvojili su danas Zakon o dopuni zakona o izboru predsednika Republike, koji je predložio narodni poslanik Miroslav Petrašinović.

Za zakon je glasalo 140 poslanika. Dopunom zakona se predviđa da lica koja se imenuju u organe za sprovođenje izbora moraju da ispunjavaju uslove propisane zakonom, uključujući i posedovanje važeće potvrde o završenoj obuci za rad u lokalnoj izbornoj komisiji (opštinskoj, gradskoj i izbornoj komisiji gradske opštine), odnosno biračkom odboru.

Zakon je deo šire aktivnosti na unapređenju izbornih postupaka u Srbiji, kroz primenu preporuka iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima za narodne poslanike održanim 17. decembra 2023. godine, koje se odnose na materiju uređenu Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o lokalnim izborima.

U cilju ispunjenja Preporuke 2 iz navedenog izveštaja Posmatračke misije ODIHR, zakonima o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, koje prati ovaj zakon, predlaže se uvođenje obaveze pohađanja odgovarajuće obuke, koje će sprovoditi Republička izborna komisija, kao uslova za imenovanje u lokalnu izbornu komisiju (opštinsku, gradsku i izbornu komisiju gradske opštine) i biračke odbore, kao organe koji su nadležni za sprovođenje izbora i na nacionalnom nivou (izbora za narodne poslanike i izbora za predsednika Republike) i na lokalnom nivou (izbora za odbornike skupština opština, gradova i gradskih opština).

Ovaj zakon se donosi u cilju konsekventnog normiranja da se obaveznost obuka kao uslov za imenovanje u organe za sprovođenje izbora odnosi i na organe koji sprovode izbore za predsednika Republike.

– Paunović: Građani nepravilnosti u vezi sa biračkim spiskom mogu da prijave Ministarstvu

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je danas u Skupštini Srbije, na kraju rasprave o izbornim zakonima, da je birački spisak sa svim podacima dostupan Komisiji za reviziju i kontrolu biračkog spiska, kao i da su im dostupni registri matičnih knjiga, boravišta i prebivališta.

„Da, kontrola zahteva vreme. Da li to može baš na jedan ‘klik’, kako to popularno izgovaraju neki narodni poslanici, ne može. To u Srbiji u ovom trenutku ne može da uradi niko. Svi se trude da metodom koja je jedina moguća i koju sistem dozvoljava predano rade svoj posao“, rekla je Paunović.

Pozvala je građane, kao i narodne poslanike da sve nepravilnosti i nemile situacije koje imaju upute resornom ministarstvu, kako bi se uz inspekcijski nadzor razrešile sve nedoumice.

„Tako da vas ljubazno molim da u formatu jednog zahteva sa preciznim podacima sve pošaljete i budite sigurni da u najkraćem mogućem roku Ministarstvo će odgovoriti na vaš zahtev“, navela je Paunović.

Dodala je da je Komisija za reviziju biračkog spiska formirana da bi bila dostupna građanima Republike Srbije, koji, kako je navela, imaju mogućnost da zahvaljujući novoj aplikaciji provere tačan broj birača na svojoj adresi.

„Sve informacije koje negativno mogu da utiču na birački spisak svaki pojedinac sada može da vidi. Sve nepravilnosti koje iz ugla pojedinca prijavite Komisiji za reviziju biračkog spiska, oni mogu nesmetano da provere. Da li za to treba vremena? Da, treba, ali je zato zakon propisao da Komisija ima mandat od pet godina, ne od pet dana, ne od pet meseci i mandat da u prvih devet meseci svoga rada podnese izveštaj ovom parlamentu o prvoj reviziji biračkog spiska“, kazala je Paunović.

Navodeći da nijedan podatak nije sakriven od Komisije, zamolila je poslanike opozicije da ne obmanjuju javnost iznoseći netačne tvrdnje u vezi sa radom Komisije i uvidom u birački spisak.

Izrazila je zahvalnost predlagaču izmena izbornih zakona, poslaniku SNS Miroslavu Petrašinoviću što je, kako je rekla, pomogao Ministarstvu da se unapredi izborni proces u zemlji.

„Nadam da ćemo vrlo brzo razgovarati o svim ostalim preporukama ODIHR-a i o svim ostalim zakonskim rešenjima koje će unaprediti izborni sistem u Srbiji“, dodala je Paunović.