Uvođenje normi u zdravstvu: „Plaćanje po učinku, pa koliko ko zaradi“

Po novim pravilnicima, čija izrada je pri samom kraju, hirurg koji uradi više operacija godišnje biće više i plaćen od kolege koji za isti period bude imao manje operacija. 

Kako za „Novosti“ objašnjava dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, cilj je da bude odvojen rad od nerada i, shodno tome, i nagrađen.

– To neće biti ocenjivanje rada, već nagrađivanje po učinku, pa koliko ko zaradi. Želimo da unapređujemo zdravstveni sistem i zato, osim što upućujemo molbu kolegama, imamo zadatak i da tražimo da odrade ono što piše u njihovim ugovorima – kaže Đerlek.

Svaki zaposleni ima obaveze, a one su određene normama, odnosno brojem pregleda i operacija. Novi pravilnik zasad propisuje norme isključivo za hirurge. 

Do polovine godine, a najkasnije do jeseni, i ostale specijalnosti će imati normative i stepenovanu težinu pregleda. Jer, kako kaže Đerlek, „nije isto lečiti infarkt miokarda i upalu grla.“

– Na osnovu ozbiljne analize na nivou cele zemlje, ustanovili smo da pojedini hirurzi za godinu dana imaju 30 do 35 operacija, a njihove kolege po 280, a primaju istu platu. Na sreću, to je manji broj. Većina profesionalno radi i tako zarađuje platu u državnom zdravstvenom sistemu. Naglašavam da nije tačno da ministarka zabranjuje privatnu praksu lekarima. Njima to zakon omogućava. Želimo samo da kolege urade posao za koji su se obavezali ugovorom o radu i za koji su plaćeni, a posle imaju pravo da rade privatno – pojašnjava Đerlek.

Kaže i da su norme hirurzima određene prema težini operacija koje izvode. Prema procenama, 15 jednostavnih operacija vredi koliko jedna ekspertska i to je uzimano u obzir pri izrade normi. Osim što će sada hirurzi biti plaćeni prema učinku, Đerlek tvrdi da će dobit imati i pacijenti.

– Smanjićemo liste čekanja, jer više od 50 odsto lista se odnosi na hirurške procedure, invazivnu dijagnostiku i radiološke procedure. Smanjićemo ili potpuno ukinuti čekanje na operaciju kuka, kolena, ugradnju stenta, kolonoskopiju, gastroskopiju, snimanje magnetnom rezonancom i skenerom. Analiza je pokazala da za jedan dan mogu da se očitaju 24 magnetne rezonance. Dakle, ako radiolog u toku smene očita 12, za šta prima punu platu, posle može da radi privatno – kaže dr Đerlek.

Na pokušaje normiranja lekari reaguju različito. Dok u Srpskom lekarskom društvu i Regionalnoj lekarskoj komori načelno ovu ideju pozdravljaju, pojedini hirurzi su skeptični. Budući da su lekari deficitarna profesija, pogotovo kada je o hirurzima reč, plaše se da to ne dovede do novog odliva kadra. Lekarska komora Srbije uputila je zahtev Ministarstvu zdravlja da se i oni uključe u rad grupe za izradu pravilnika.

– Podržavamo napore Ministarstva da se zdravstveni sistem unapredi i učini efikasnijim, ali smatramo da bi, kao esnafska organizacija koja objedinjuje 38.000 lekara, trebalo da učestvujemo u izradi pravila i standarda koji će se ticati našeg rada. Lično podržavam ideju da lekar koji vredno obavlja posao treba da bude nagrađen, a da onaj koji malo radi bude sankcionisan, pa i kroz umanjenje plate – kaže za „Novosti“ Miodrag Stanić, direktor LKS.

I predsednik Srpskog lekarskog društva akademik prof. dr Radoje Čolović smatra da ideja Ministarstva „nije loša“, ali podseća da je još u vreme socijalizma bilo pokušaja da se uvede normiranje: da postoji garantovani deo plate i varijabila, što nije zaživelo.

– Tokom četiri decenije radnog veka gledao sam hirurge koji bukvalno izbegavaju posao i dežurstva. Ali, bilo je i onih koji realno nisu imali dovoljno posla zato što nisu bili na dobrom glasu, pa su ih pacijenti izbegavali. Biće poteškoća da se princip nagrade i sankcije sprovede, ali je potreban – kaže Čolović.

Po novim pravilnicima, čija izrada je pri samom kraju, hirurg koji uradi više operacija godišnje biće više i plaćen od kolege koji za isti period bude imao manje operacija.