Uvrede, bol i poniženje – mame se prisećaju porođaja, a pravnice svakog dana dobijaju na desetine prijava

Milica, Dragana, Katja i Tijana su doživele ginekološko-akušersko nasilje i u razgovoru za RTS su se prisetile kako je izgledao njihov, bolni, porođaj i kako su ih vređali. Tri pravnice pozvale su žene koje su pretprele ovakav vid nasilja da im se obrate za pomoć i kažu da svakog dana dobijaju na desetine novih prijava. Poručuju da će se obratiti svim nadležnim institucijama u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije, počevši od zdravstvene inspekcije.

Milica se porodila u jednom beogradskom porodilištu u avgustu 2020. godine. Kaže da je, s obzirom na to kakvih iskustava ima, porođaj prošao odlično.

Epidural kod novinarki ne deluje

O ginekološko-akušerskom nasilju koje je doživela od anesteziologa pisala je novinarka sajta RTS-a Tijana Radonjić, koja je izgubila bebu u osmom mesecu trudnoće.

„Novinarka, pa tebi anestezija sigurno neće delovati. Novinari, tužioci i sudije su najveći šljam ovog društva. Samo pišete laži i prodajete se, a tek kako dolazite na funkcije…“, rekao joj je anesteziolog.

„Sem neželjene epiziotomije i što mi je jednom babica rekla ‘šta se dereš, eto kako niko ne kuka, a samo ti kukaš’, a sve su kukale manje-više – čula sam jer sam tu ležala jedno dva sata zbog uključene indukcije, ne mogu da se žalim na porođaj“, priča Milica.

Nakon toga, premeštena je, kaže, u sobu u kojoj je bila sama.

„Vidno mi nije bilo dobro. Nisam imala kiseonika, krv je samo lila iz mene. Došla je jedna starija gospođa, sestra, i terala me da ustanem. Rekla je: ‘Ajde, nisu te mnogo isekli, neće ništa da boli’. Ja sam joj rekla da ne mogu, da mi se vrti u glavi, ali me je ona i dalje terala. Ustala sam, lokva krvi se sručila iz mene na pod, pored kreveta, i ona je počela da viče: ‘Kakav je to način, pa šta ti misliš, da sam ja ovde da ribam pod. Samo da znaš, gazi sad po toj krvi kad nisi mogla da sačekaš tuširanje. To će tek sutra da bude očišćeno’. Nije me ni pridržala“, priseća se Milica prvih sati nakon što je na svet donela dečaka.

Žali se i na rad laktacijskih sestara. „Nateraju te na silikonske bradavice jer je njima lakše – nemaju muke da dolaze da stavljaju bebu na dojku. Rekli su mi da mleka nema, a ja sam to veče odmah dobila mastitis jer beba nije ni povukla, jer je sita donesena, sa žuticom, sva omamljena i samo je spavala“, priseća se Milica.

U februaru 2021. u istom porodilištu se porodila i Dragana, bez traženog epidurala. I ona kaže da na porođaj ne može da se žali – osim što su je ušivali „na živo“ i što joj je babica rekla da „ne misli na dete i da je sebična“ jer nije bila mirna na boku. Imala je i osećaj da je svako ko je tog dana ušao u bolnicu pogledao „dole“ da vidi koliko je otvorena.

I ona je nezadovoljna radom laktacijskih sestara. „Rekla mi je da nisam ni prva ni poslednja koja nema mleka“, kaže Dragana, koja je samo zahvaljujući majčinim savetima uspela da doji ćerku.

Procedure bez pristanka, vređanje, ponižavanje 

Iako je bilo planirano da se porodi u KBC „Dragiša Mišović“, kada su Katji Dragojlović Karović krenule kontrakcije, tamo nije bilo mesta. Upućena je u drugo porodilište.

Epidural koji je tražila nije dobila, ali jeste indukciju, o kojoj, kaže, nije bila obaveštena. Navodi da su vikali na nju kada je tražila vode da popije i da se umije jer joj je bilo muka, a čula je da o njoj govore kao o „osmici“ – „Osmica samo nešto kuka“.

 
Kako izgleda dostojanstven porođaj

Katjin oporavak od prvog porođaja trajao je dva i po meseca. Drugi put se porodila u privatnom porodilištu.
„Imala sam priliku da vidim kako izgleda imati dostojanstven porođaj, za svaku intervenciju ili proceduru tražio se moj usmeni ili pismeni pristanak, moj porođajni plan se poštovao, doktor je pristao na moj zahtev za porođaj na kolenima, nisam želela  epiziotomiju, i nisam je ni imala, vodu sam pila između napona, muž je bio sa mnom sve vreme i imala sam zlatni sat sa bebom“, kaže Katja.

„Ostavili su me u sobi samu, sigurno preko dva sata, a babica je rekla ‘guraj slobodno’, što je dovelo do cepanja do leđa – zbog nemara, jer nikoga nije bilo da mi kaže šta da radim, niti da pomogne, a kamoli da bude tu kao emotivna podrška. Vaginalne preglede vršili su u nekoliko navrata, uvek druga osoba. To je jako ponižavajuće i osećaš da gubiš dostojanstvo“, priseća se Katja.

Između kontrakcija se onesvestila od bola, a babica je tokom pregleda utvrdila da se beba zaglavila i zatražila vakuum.

„Ja sam ih molim da ne koriste vakuum, nisam to želela. Vikali su da guram, a ja sam davala sve od sebe, ali snagu sam već izgubila boreći se sa suludim kontrakcijama i nisam uspevala. Ušla je grupa od desetak studenata da gledaju – još poniženja. Moj pristanak niko ni za šta nije tražio, a morali bi, to sada znam. Jedan mladi doktor, duplo veći od mene, u tom momentu mi svom silinom naskače na stomak više puta! Mislila sam da mi je slomio rebra i vrištala sam. Grdili su me, vikali, govorili da plašim ostale trudnice svojim urlikanjem. ‘Daj vakuum! Ova ne sarađuje!’, rekli su i izvadili bebu vakuumom. Videla sam ga na sekund, uzeli su ga i otišli. Plakala sam, nisam uspela ni da ga vidim“, priča Katja.

Epiziotomija joj je ušivana „na živo“, pre čega je rađena i manuelna revizija materice, takođe bez anestezije. „Pitala sam doktora, onog što mi je naskakao na stomak, koliko će još da traje, jer nisam mogla više da izdržim, a on mi je bez trunke empatije rekao: ‘Kad nisi htela da pomogneš svom detetu da se rodi, sad ćuti i trpi’!“, navela je Katja.

U Višegradskoj kažu da nisu dobili nijednu žalbu pacijentkinja

Milica i Dragana su dale izjave za RTS i zamolile da im se ne napiše puno ime i prezime. Nadaju se da će opet rađati i ne bi želele da jednog dana imaju posledice zbog izjava koje su dale.

Mnoge žene se nikada ne žale zbog onoga što su preživele – od trenutka kada izađu iz porodilišta njihov život se menja i 24 časa dnevno su posvećene bebi, a žele i da potisnu to što im se dogodilo. Mnoge ni ne znaju da pod akušersko nasilje spadaju i uvrede.

Direktor GAK „Višegradska“ dr Aleksandar Stefanović kaže da im se nijedna pacijentkinja nije žalila da je doživela neki vid akušerskog nasilja. 

Na pitanje da li trudnice imaju pravo da piju vodu tokom porođaja, pojašnjava da postoje medicinski protokoli koji se prate, a da je konzumiranje vode kontraindikovano sa davanjem anestezije, a gubitak tečnosti nadoknađuje se infuzijom.

Ističe i da, kada je neophodno, trudnica uz pomoć babice može da ustane sa kreveta i da prošeta, ode do toaleta. 

Pravnice pozvale žene koje su pretrpele nasilje da im se obrate 

Pravnice Ivana Soković Krsmanović, Marina Mijatović i Jelena Stanković su odlučile da stanu na put ginekološko-akušerskom nasilju tako što su pozvale žene da im se obrate za pravnu pomoć preko imejla koracizena@gmail.com.

Potrebno je da dostave svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona) i opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja).

„Planiramo da se obratimo svim nadležnim institucijama u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije, počevši od zdravstvene inspekcije. Nadamo se brzoj reakciji institucija, imajući u vidu ozbiljnost i potrebu za hitnim rešavanjem ovog problema“, navode u odgovoru na pitanje RTS-a.

 
Ženama cede, stiskaju i „razbijaju“ grudi

Kroz Školu roditeljstva „Svet mama“ prođe preko 1.200 trudnica godišnje, iz cele Srbije.

Ističu da, pored akušerskog, postoji i vid nasilja nad porodiljama koje su nazvali „laktacijsko nasilje“.

„Ženama stiskaju, cede, bolno masiraju, ‘razbijaju’ grudi do te mere da nam se javljaju sa modricama i otvorenim ranama. Ovo je uglavnom rezultat posete raznih babica i patronaže koji nemaju adekvatno znanje oko nege grudi, ali i neadekvatne pomoći u porodilištu“, ističe Ivana Lukić.

Ističu da svakodnevno dobijaju na desetine novih prijava:

„Pod terminom akušerskog nasilja podrazumeva se svaki vid verbalnog i neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu ugrožavanje zdravlja i povredu dostojanstva ličnosti. Primer su razni: vređanje, nazivanje pogrdnim imenima, vikanje, omalovažavanje, ignorisanje, nepružanje pomoći, neodazivanje na poziv za pomoć, zanemarivanje, nedavanje potpunih i tačnih informacija, itd.“ 

Katja je posle svog mučnog porođaja pisala zaštitniku pacijenata i etičkom odboru, ali odgovor nije dobila i obeshrabrila se.

„Tada mi je psihički bilo jako teško zbog svega što mi se desilo, mislim da sam prvih godinu dana plakala svaki put kada pomislim na taj događaj i jednostavno tada nisam imala želju da se borim. Sada ću svoju priču podeliti sa advokaticama i, nadam se, učestvovati u toj zajedničkoj tužbi“, rekla je Katja.

U anketi na društvenim mrežama koju je sprovela Škola roditeljstva „Svet mama“, preko 90 odsto žena je reklo da porodilište bira prema tome gde im radi ginekolog koji vodi trudnoću, a jedan deo žena se opredeljuje prema tome gde su sigurne da će dobiti epidural.

Prema tim anketama, najbolja iskustva su iz porodilišta „Dragiša Mišović“ i porodilišta Gradske bolnice na Zvezdari.

Milica, Dragana, Katja i Tijana su doživele ginekološko-akušersko nasilje i u razgovoru za RTS su se prisetile kako je izgledao njihov, bolni, porođaj i kako su ih vređali. Tri pravnice pozvale su žene koje su pretprele ovakav vid nasilja da im se obrate za pomoć i kažu da svakog dana dobijaju na desetine novih prijava. Poručuju da će se obratiti svim nadležnim institucijama u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije, počevši od zdravstvene inspekcije.