Veštačka inteligencija čovekov saveznik ili protivnik – koliko ugrožava radna mesta i lične podatke

Kako da od veštačke inteligencije imamo više koristi nego štete, govorili su gosti Dnevnika RTS-a, savetnik predsednice Skupštine Srbije, Stefan Badža i poverenik za informacije od javnog značja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.

Nagli razvoj veštačke inteligencije i njena sve veća primena neminovno menjaju naše živote. Očekuju se brojne koristi za privredu i društvo – lakše i brže obavljanje poslova, kvalitetnije usluge, pametna rešenja, bolji standard.

Projekcije su da će u narednih 10 godina povećati globalni BDP i do 7%. Istovremeno prisutna je bojazan da veštačka inteligencija može i da ugrozi čoveka, od gašenja brojnih radnih mesta do narušavanja privatnosti i ugrožavanja i zloupotebe ličnih podataka.

U pripremi je Zakon o veštačkoj inteligenciji, kaže gost Dnevnika, savetnik predsednice Skupštine Srbije Stefan Badža. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović najavljuje izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

U studiju umesto ljudi razgovor vode roboti

Tehnološki nismo daleko od toga, kaže savetnik predsednice Skupštine Srbije Stefan Badža.

„Ove nedelje je postao viralan alat Gugla koji koristi tekstove da napravi podkast od strane veštačke inteligencije, gde imate dvoje virtuelnih voditelja koji pričaju u podkastu i to zvuči dosta realno. To će sve više da se primenjuje, ali će ljudi i dalje hteti da vide pravog čoveka, pravu osobu od koje će čuti informacije“, kaže Stefan Badža.

Automobil bez vozača negde sadašnjost, u Srbiji bliska budućnost

„Imao sam sreću da se vozim prošle godine u autonomnom vozilu koje ide samo i bukvalno samo naručite preko aplikacije i vozi od tačke A do tačke B bez ikoga unutra. Bilo je jako zanimljivo, uzbudljivo iskustvo. Nisam se plašio možda zato što sam dosta gledao o toj tehnologiji. Sasvim je korektno vozio, jedino je nedostajao razgovor sa taksistom“, navodi Badža.

Prema rečima savetnika predsednice Skupštine Srbije Srbija je prošle godine uradila regulativu koja je omogućila testiranje vozila bez vozača do nivoa četiri.

„To znači da i dalje neko mora da bude odgovoran za automobil u vozilu, ali ne mora da sedi za vozačkim mestom. Sada radimo na tome da do Ekspa 2027 napravimo regulativu da idu potpuno autonomna vozila bez vozača i da to predstavimo na Ekspou 2027″, kaže Stefan Badža.

Veštačka inteligencija saveznik ili protivnik čoveka – koga će ostaviti bez posla

Prema procenama MMF-a veštačka inteligencija će uticati na 40% poslova na globalnom nivou. U razvijenijim privredama i do 60%. Navodi se da će, sa jedne strane, da dovede do veće produktivnosti u radu, sa druge strane, da će negde potpuno zameniti čoveka, da će biti manje potrebe za radnom snagom, da će biti manje plate, veće nejednakosti među društvima. Čovek bi voleo da mu veštačka inteligencija pomaže u radu, ali ne i da ga potpuno zameni. Kako ljudi na nju da gledaju – kao na saveznika ili na protivnika?

Prema rečima Stefana Badže, naša zemlja se strateški opredelila još 2019. godine i gledamo na veštačku inteligenciju kao na saveznika.

„Činjenica je da će ta tehnologija još više da se razvija i da će da menja celu privredu, tako da mi ne možemo samo to da se izolujemo i da ne radimo ništa i da se pravimo da neće doći. Mislim da smo se na vreme spremili i da smo već uradili dosta da pripremimo i privredu i obrazovni sistem za veštačku inteligenciju. Ljudi treba da gledaju veštačku inteligenciju kao saveznika, nešto što će im pomoći. Kao što su nam računari bili u početku strani, mobilni telefoni, pa sada ih veoma koristimo. Svakako će biti neka radna mesta ugrožena, ali bitno je da ljudi što pre krenu da koriste tu tehnologiju, time će smanjiti šanse da izgube radno mesto“, objašnjava savetnik predsednice Skupštine Srbije.

Podaci su gorivo veštačke inteligencije – gde danas olako ostavljamo svoje podatke

Ona je alat koji analizira te podatke, ukršta ih, daje neke nove uvide, rešenja, čak daje i novu vrednost tim podacima. Ne čudi što danas na svakom koraku nam daju neke popuste i pogodnosti u zamenu za naše podatke. Olako ih ostavljamo i na društvenim mrežama.

Povrenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, kaže da je naš zadatak da se pre svega fokusiramo na podatke o ličnosti, podatke građana koji mogu biti zloupotrebljeni, kako ne bi nastala šteta po korisnike veštačke inteligencije, čak i po one koji nisu korisnici, ali čije podatke veštačka inteligencija obrađuje.

„Za sada nemamo primera zloupotrebe ako gledamo veštačku inteligenciju u užem smislu, kao nekoga ko donosi neka nova rešenja putem algoritama, daje nove predloge, nove vrednosti. Mi imamo i dalje pokušaje upotrebe visokih tehnologija za, recimo, prepoznavanje lika putem obrade biometrijskih podataka. Ali ne bih rekao u užem smislu da je to upotreba veštačke inteligencije“, kaže poverenik Milan Marinović.

„Meta“ – bivši Fejsbuk i Iks – bivši Tviter započeli obradu podataka o ličnosti svih svojih korisnika u svrhu razvoja i unapređenja veštačke inteligencije, ali Srbiju nisu obavestili.

„Desilo se da su ove godine gotovo istovremeno Meta, ili bivši Fejsbuk, i kompanija Iks, odnosno bivši Tviter, započele obradu podataka o ličnosti svih svojih korisnika, i ne samo korisnika, u svrhu razvoja i unapređenja veštačke inteligencije. To pravdaju poboljšanjem usluge koje će nuditi korisnicima. U državama koje nisu članice EU nisu nikoga obavestili o tome. Meta je obavestila korisnika u državama članicama EU, a Iks nigde nije obavestio. Posle neke blage pobune u EU, pre svega nevladiih organizacija, a zatim i regulatornih tela, oni su odložili to za EU. Ali za nas nisu, i mislim da iz razloga ravnopravnosti naših građana sa građanima EU treba da radimo na tome. Morali smo da reagujemo ne samo poverenikova služba u Srbiji, već i srodne organizacije u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.“

Javna uprava, državna uprava, rukuju podacima građana. Ima li bojazni da će upotrebom veštačke inteligencije i njenim razvojem doći do narušavanja prava građana?

„Želim da verujem i u ovom trenutku sam ubeđen da sama veštačka inteligencija po sebi, koliko god je razvijena, u ovom trenutku nije tolika opasnost za zloupotrebu ličnih podataka koji se već obrađuju ili koji će se obrađivati u bliskoj bućnosti. Glavna priča i glavni problem je u tome ko kontroliše tu veštačku inteligenciju. Ona mora biti kontrolisana od strane čoveka, a i tog čoveka koji kontroliše veštačku inteligenciju treba kontrolisati zbog toga što je to brana potencijalnoj zloupotrebi“, naglašava poverenik Milan Marinović.

Veštačka inteligencija je u javnu upravu ušla u pristojnom obimu, a plan je da uđe još više, i pokazuje svoje prednosti, kaže savetnik predsednice Skupštine Srbije Stefan Badža.

„Za pohvalu su posebno preduzeća u energetskom sektoru, koja su najspremnija bila za primanje veštačke inteligencije. Već imamo primere gde kompanije poput EPS-a koriste za predviđanje potrošnje, za predviđanje proizvodnje i predviđanje kvarova na njihovim sistemima, što omogućava da imamo bolje poslovanje i efikasnije poslovanje“, kaže Badža.

Veštačka inteligencija će imati sve veću primenu u zdravstvu

„Trenutno se razvija projekat za oblasti mamografije, gde bi omogućili da uz pomoć veštačke inteligencije brže radimo skrining za tumor dojke. To su prilike gde veštačka inteligencija pomaže da se brže dođe do kvalitetnog rezultata, ne menja zaposlene, ali poveća efikasnost rada ljudi u javnom sektoru. Svako postoje još velike mogućnosti za primenu“, kaže Badža.

U pripremi Zakon o veštačkoj inteligenciji

„Radimo sada i na izradi Zakona o veštačkoj inteligenciji čiji će nacrt biti gotov do kraja godine. Želimo da regulišemo ovo, da zaštitimo građane, ali isto da omogućimo što brži razvoj veštačke inteligencije u Srbiji“, navodi savetnik predsednice Skupštine Srbije.

Srspka privreda prepoznaje veštačku inteligenciju – ulazi u voz koji se ne propušta

Prema rečima Stefana Badže privreda u Srbiji sve više prepoznaje, posebno u poslednjih godinu i po dana, koliko je važna veštačka inteligencija, i moraju da uđu što prvo u taj voz inače će ga propustiti.

„Mi smo u saranju sa Privrednom komorom Srbije, Centrom za digitalnu transformaciju, omogućili da kompanije, mala i srednja preduzeća imaju primenu veštačke inteligencije, tako što imaju podršku konsultanata i subvencija za kupovinu softvera i taj program je značajno narastao. Počeli smo sa 7, 8 kompanija, sada ima preko 50 godišnje i tu smo napravili saradnju sa Singapurom koji nam pomaže da uvedemo kompanije u program. Ima značajnih napredaka i veliko je interesovanje privrede. Velika preduzeća, pogotovo ona u stranom vlasništvu, preuzimaju rešenja iz inostranstva. Trudimo se da omogućimo da i domaća rešenja budu što prisutnija u privredi“, navodi Badža.

Veštačka inteligencija u obrazovanju – kadrovi za budućnost

Prema rečima savetnika predsednice Skupštine Srbije Stefana Badže Srbija je napravila značajne iskorake u obrazovanju.

„Još 2021. godine smo uveli veštačku inteligenciju u osnovne i srednje škole i tada je po analizi Uneskoa Srbija bila jedna od 11 država koja ima na državnom nivou veštačku inteligenciju u obrazovnom sistemu. Uveli smo sedam novih master programa gde postoji dobro interesovanje iz oblasti veštačke inteligencije“, ističe Stefan Badža.

„Činjenica je da će biti sve veća potreba za kadrovima i mi sada razmišljamo koje nove načine obrazovanja da razvijamo, ili kroz neformalno i formalno obrazovanje, koji bi omogućili brži upliv veštačke inteligencije kroz obrazovanje. Takođe sa Fondacijom ‘Petlja’ sarađujemo na razvoju alata koji će omogućiti nastavnicima da koriste veštačku inteligenciju, u početku gledamo matematiku i informatiku, ali da proširimo i na druge predmete, da njima bude lakše da rade sa učenicima koristeći veštačku inteligenciju“, kaže Badža.

Veštačka inteligencija zna šta jedete, koje ste političke i seksualne orijentacije

„Imamo slične probleme kao i druge razvijene zemlje. Mi smo zaista dosta odmakli u razvoju veštačke inteligencije, ali zato mora to da prati i zaštita ličnih podataka i zaštita privatnosti. Problem može da se pojavi u tome što veštačka inteligencija u jednom trenutku kada prikupi vaše podatke praktično vas profiliše. Praktično zna vaše navike, zna šta kupujete, šta jedete, sa kim se družite, da ne govorim o vašim karakteristikama, vašim osobinama i podacima koji spadaju u posebno osetljive podatke. Ona može da dođe do toga kakvog ste zdravlja, kakve ste seksualne orijentacije, političke orijentacije“, objašnjava Marinović.

Zbog veštačke inteligencije uskoro izmena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, gde je Uredba o naročito osetljivim podacima

Prošle godine Srbija je donela Etičke smirnice za bezbednu i pouzdanu upotrebu veštačke inteligencije i usvojila Strategiju o zaštiti podataka o ličnosti. Srbija još nema Uredbu o posebno osetljivim podacima koja bi definisala i posebne mere zaštite.

„Da li ćemo dobiti Uredbu ili Zakon, to je do onih koji to donose, na predlagaču, na Vladi i na Skupštini. Svojevremeno, kada se nije pričalo toliko o veštačkoj inteligenciji, predlagao sam Zakon o obradi biometrijskih podataka, koji su jedan deo posebno osetljivih podataka, videćemo“, kaže povrenik za inofrmacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kaže da se sada aktivno radi na donošenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti.

„Sutra će se sastati radna grupa za donošenje Akcionog plana za sprovođenje Strategije koju je Vlada donela prošle godine na inicijativu Poverenika. Biće podeljene aktivnosti među relevantnim subjektima – tu su razna ministarstva, Poverenik, Nacionalna akademija za javnu upravu, Pravosudarna akademija i drugi, i da krenemo sistemski prvi put da sprovedemo Strategiju do 2030. kako da efikasno zaštitimo podatke o ličnosti. Ono što je još važnije, posle donošenja Akcionog plana, je donošenje izmena i dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji će morati da obuhvati i taj deo obrede ličnih podataka od strane veštačke inteligencije, ubrzanu digitalizaciju i slično“, objašnjava Poverenik.