• Više od 80 odsto stanovništva ima internet, a građani Srbije i dalje čekaju u redovima

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Iako već godinama mobilnim telefonom, tabletom ili računarom možemo da izbegnemo čekanje ispred niza šaltera, tu mogućnost ne koristi veliki broj građana. Spisak usluga koje možete obaviti onlajn sve je duži – odnedavno svako iz fotelje može da komentariše predloge zakona, a tokom februara počinje da radi i e-Pisarnica.

    Elektronsko poslovanje doživelo je ekspanziju tokom pandemije, dok je korišćenje e-usluga i elektronskog plaćanja, u našoj zemlji i dalje nedovoljno rasprostranjeno među građanima.

    Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da 81,5 odsto domaćinstava poseduje internet priključak, laptop se koristi u 53,9, a 95,5 odsto stanovništva u Srbiji ima mobilni telefon. Usluge elektronskog bankarstva koristi tek četvrtina građana.

    Zamenik generalnog direktora sektora za platni sistem NBS Nenad Petrović ukazuje na to da se broj korisnika elektronskog bankarstva u proteklih šest godina povećao sa 1,2 na 3,2 miliona.

    „Broj transakcija realizovanih upotrebom elektronskog bankarstva se povećao dva-tri puta, dok se broj transakcija upotrebom mobilnog bankarstva povećao sa 5,8 na 47 miliona, skoro osam puta“, navodi Petrović.

    Usluge portala e-Uprava koristi više od 1,2 miliona registrovanih građana. 

    Direktor Kancelarije za IT i e-Upravu Mihailo Jovanović ističe da je bilo vrlo lako prijaviti se za vakcinaciju protiv kovida jer je to bila usluga gde građani nisu morali da se registruju.

    „Kod nekih složenijih usluga, građanin mora da bude registrovan ili čak da koristi kvalifikovani elektronski sertifikat“, kaže Jovanović.

    Naglašava da se e-Uprava trudi da nađe balans između jednostavnosti korišćenja usluge i zaštite podataka građana.

    Širenje interneta drastično je povećalo korišćenje elektronskih usluga. Pre svega, jer je sve postalo lakše, brže, uz minimalan angažman krajnjih korisnika.

    „Prilikom razvoja određenih funkcionalnosti prilikom plaćanja trudimo se da oponašamo realne životne situacije bez obzira što je to u virtuelnom svetu“, napominje Vladimir Tanasijević, direktor kompanije koja se bavi uslugama sa onlajn plaćanjem – „WsPay“.

    Fokus je u poslednje vreme upravo na pojednostavljivanju procesa i, ono što je najbitnije, praćenju sigurnosti samog korisnika i njegove transakcije, dodaje Tanasijević.

    Elektronske usluge dosad „spasile“ više od 31.000 stabala

    Korišćenjem elektronske usluge, pored uštede vremena i novca, u Srbiji je ušteđeno 320 miliona listova papira i tako sačuvano više od 31.000 stabala, ušteđeno je više od 11 miliona kilovata struje i 132 miliona litara vode.

    „Komfor, udobnost i sigurnost koju klijenti osećaju kao i sve ostale benefite možemo da vidimo po brojevima koji rastu tri ili četiri puta u odnosu na prethodnu godinu“, ocenjuje Tanasijević.

    Prema navodima direktora Kancelarije za IT i e-Upravu, do sada je više od 80 miliona dokumenata elektronski razmenjeno u okviru sistema elektronske uprave. To znači da 80 miliona puta građani nisu bili kuriri koji su išli od šaltera do šaltera, objašnjava Mihailo Jovanović.

    Jednom kada se registrujete i uđete u sistem elektronske uprave, postajete korisnik niza usluga čiji se spisak konstantno uvećava.

    Već od februaru najavljuju početak e-Pisarnice, čiji je cilj stvaranje „vlade bez papira“. I dalje se radi na tome da se komunikacija između građana i javne uprave svede na što efikasniju i jednostavniju elektronsku komunikaciju.

    Iako već godinama mobilnim telefonom, tabletom ili računarom možemo da izbegnemo čekanje ispred niza šaltera, tu mogućnost ne koristi veliki broj građana. Spisak usluga koje možete obaviti onlajn sve je duži – odnedavno svako iz fotelje može da komentariše predloge zakona, a tokom februara počinje da radi i e-Pisarnica.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Na našim rekama primetan sve veći broj ribokradica

    Ribočuvari ovih dana imaju pune ruke posla. Da li zbog posta ili iz nekog drugog razloga, na našim rekama primetan je sve veći broj ribokradica. Iako su za krivolov predviđene velike kazne, mnogi […]

    Gde je nestala 13. plata u Srbiji

    Ono što nazivamo 13. platom jesu dodatne naknade koje kompanije isplaćuju radnicima kao dobrovoljne bonuse, zasnovane na učinku ili kao obavezne isplate jednake mesečnoj zaradi. […]