• Vodič za početnike: Šta se tačno menja referendumom, zašto se menja i šta misle istaknuti pojedinci?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Građani 16. januara izlaze na referendum i sa „da“ ili „ne“ odgovaraju na pitanje: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“.

    Neki su važeći Ustav Srbije podržali na prethodnom referendumu, ali velikom broju građana ovo će biti prvi referendum – i to na vrlo osetljivu, uskostručnu temu o kojoj prosečan građanin sigurno ne zna dovoljno, piše 021.rs.

    Ustav se sada menja jer je vlast došla do zaključka da je, odjednom, pravo vreme da se pravosuđe popravi, depolitizuje i da na odluku o tim namerama treba da se izjasne građani.

    Mnogi svega nekoliko dana uoči referenduma ne znaju o čemu se radi. Donosimo vam pregled ključnih planiranih izmena koje bi trebalo da vam olakšaju odluku da izađete ili da ne izađete na birališta u nedelju, kao i kratke reakcije istaknutih ličnosti o referendumu.

    Sve planirane izmene članova našeg Ustava nalaze se u Aktu o promeni Ustava Republike Srbije. Dokument na 29 strana sadrži izmene, dopune, zamene i obrisane članove i delove članova Ustava, a sve izmene tiču se oblasti pravosuđa – kako se imenuju sudije i tužioci, ko ih imenuje, ko se manje ili više pita, koliko traju mandati, ko je i kada smenjiv i ostala pitanja s kojima građani ni u postojećem Ustavu nisu bili dovoljno upoznati.

    Pre nego što predstavimo šta su inicijatori referenduma predstavili kao razloge za izmenu Ustava, osvrnućemo se na izmene.

    Šta se sve menja?

    Pojedine izmene su delimično kozmetičke. Tako se odnos tri grane vlasti u Srbiji – zakonodavne, izvršne i sudske, neće više zasnivati na ravnoteži i međusobnoj kontroli već na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

    Velike izmene tiču se smanjenja uticaja Narodne Skupštine na odabir pojedinih sudskih činilaca poput predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca. Skupština će, ukoliko referendum uspe sa većinskim „da“ i Ustav bude izmenjen, većinom od dve trećine glasova svih poslanika birati četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva i Vrhovnog javnog tužioca, a odlučivaće i o prestanku njegove funkcije.

    Veću ulogu dobija Visoki savet sudstva, koji će birati sve sudije, dok će Visoki savet tužilaštva birati tužioce. Skupština će izmenama izaći iz direktnog izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika sudova, Republičkog javnog tužioca, javnih tužilaca, sudija i zamenika javnih tužilaca.

    Vrhovni kasacioni sud zvaće se Vrhovni sud i njegov rad će biti detaljnije regulisan određenim zakonom. To će biti situacija i sa mnogim drugim pitanjima koja se menjaju i „iznose“ iz nadležnosti Ustava, a prebacuju na zakone.

    Sudije koje prvi put stupaju na dužnost, po važećem Ustavu, imaju mandat oročen na tri godine, takozvane probne godine. To više neće biti slučaj već će njihov mandat biti stalan, do penzije ili razrešenja.

    „Sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek. Sudiji prestaje funkcija pre navršenja radnog veka: ako sam to zatraži, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen. Sudija se razrešava ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta sudstva, ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove. Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije sudija ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu“, glasiće odredba u Ustavu, ukoliko dođe do izmena.

    Izmenama se predviđa i „zabrana političkog delovanja sudija“, što je neprecizna odredba za najviši pravni akt jedne države, koji se menja upravo da bi bio precizniji. Naime, političko i partijsko delovanje nije isto.

    Zadržava se odredba kojom se precizira da predsednik Vrhovnog suda ne može da bude dvaput na toj funkciji.

    Prema izmenama, Visoki savet sudstva je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.

    „Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove funkcije, bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, određuje potreban broj sudija i sudija porotnika, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom“.

    Ono što je najkontroverznije u ovim planiranim izmenama je sastav Visokog saveta sudstva. Činiće ga 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija urediće se zakonom.

    Ko su istaknuti pravnici?

    Prema opisu u aktu o promeni Ustava, to će biti pravnici sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, odabrani na javnom konkursu. Prvobitno će skupštinski odbor da odabere osam kandidata za „istaknute pravnike“, a potom će dve trećine narodnih poslanika odabrati četvoro najboljih.

    „Ako Skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova“, navodi se u novom rešenju.

    Dakle, jedini uslov za „istaknutog pravnika“ je radni staž, a ukoliko Skupština bude odugovlačila sa svojim delom posla, ove članove Visokog saveta sudstva odabraće prvi čovek Skupštine Srbije u konsultacijama s pomenutim članovima komisije.

    „Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva. Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije. Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke. Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom“, navodi se u izmenama koje će biti usvojene ukoliko referendum „uspe“ sa najviše glasova za opciju „da“.

    „Novo“ najviše tužilaštvo

    Najviše javno tužilaštvo u Srbiji, umesto Republičkog javnog tužilaštva, postaje Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac. Funkciju javnog tužilaštva vršiće Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci.

    Vrhovnog javnog tužioca biraće Narodna skupština na šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaštva posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika. Na ovom primeru vidimo da Skupštini nije oduzeta „glavna reč“, uprkos namerama da se to dogodi.

    Ako Narodna skupština ne izabere Vrhovnog javnog tužioca u roku, njega će birati komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova – što je još jedan primer potencijalne manipulacije u slučaju da Skupština odugovlači sa svojom obavezom.

    Novina je da Vlada Srbije više nema reč kad je reč o izboru najvišeg tužioca u državi. Prema sadašnjem ustavu, republičkog javnog tužioca bira Skupština na predlog Vlade i na osnovu mišljenja resornog odbora Skupštine. Vrhovni javni tužilac, suprotno važećem propisu, neće moći da bude dva puta biran na funkciju, ali „ostaje na funkciji nakon isteka mandata“. Šta to znači, nije baš najjasnije.

    Predsednik Republike i dalje će imati glas kad je reč o izboru sudija Ustavnog suda. Naime, kao i po postojećem rešenju, predsednik imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje mu predloži Skupština.

    Zašto se (načelno) menja Ustav?

    Kao razlozi za izmene Ustava navodi se „odavno opredeljeni put Republike Srbije ka evropskim integracijama, koji nužno iziskuje pravne, a prvenstveno ustavne reforme, radi usklađivanja pravnog sistema države sa pravnim sistemom Evropske unije, ali i radi ispunjavanja najvećeg broja evropskih standarda i dostizanja odgovarajućeg nivoa vladavine prava“. Kakav pravni sistem imaju države članice Evropske unije većina građana Srbije verovatno ne zna.

    Drugi razlog koji autori akta o izmeni Ustava navode tiče se manjkavosti sadašnjeg Ustava u delu koji se tiče pravosuđa i vladavine prava.

    „Republika Srbija se pre dvadeset godina opredelila da krene putem evrointegracija. Na tom putu je između Republike Srbije, s jedne strane, i Evropske unije i njenih članica, s druge strane, zaključeno više međunarodnih ugovora. Ujedno, obe strane donele su i nekolicinu jednostranih akata sa ciljem definisanja procesa pridruživanja i pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji“, piše u aktu.

    Ono što sa navodi kao glavni „motivator“ vlasti da menja Ustav su preporuke Venecijanske komisije, koja se formalno zove Evropska komisija za demokratiju putem prava i koja je savetodavno telo Saveta Evrope. Pomenuta Evropska unija bitna je zbog pregovora o pristupanju i famoznog „poglavlja 23“.

    „Pozivanje na mišljenja Venecijanske komisije u Akcionom planu za Poglavlje 23 prouzrokovano je, između ostalog, stavom Evropske komisije da je Venecijanska komisija relevantni autoritet po pitanju proglašenja i promovisanja standarda u oblasti vladavine prava, te da će napredak Republike Srbije u reformi pravosuđa ceniti u odnosu na ocenu Venecijanske komisije o tom pitanju“.

    Postojeći ustav je potvrđen na referendumu i to 28. i 29. oktobra 2006. godine. I tada je, kažu autori, Venecijanska komisija dala neke preporuke za poboljšanje Ustava, ali tadašnja vlast nije usvojila sve kritike. Po usvajanju ustava, Venecijanska komisija je zaključila da skupština ima „preteranu ulogu“ prilikom imenovanja u pravosuđu i uticaja na sudsku nezavisnost, da će „političke stranke kontrolisati sudstvo“.

    Dobro pitanje za građane koji odlučuju da li će i kako će glasati na referendumu je – da li već sada političke stranke kontrolišu sudstvo?

    Šta su pojedinci poručili uoči referenduma?

    Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran R. Tomić pisao je Venecijanskoj komisiji pre nekoliko dana. Kako je poručio ovom temu, i da se ustav promeni, ostaje „nepodnošljiva politička šapa pritiska na pravosuđe u celini“.

    „Snažni i nelegitimni politički uplivi ne bi tekli dominantno parlamentarnim, nego ubuduće prevashodno pojedinim sudijskim i javno-tužilačkim kanalima i preko pravosudnih kadrova koji naginju izvršnoj vlasti i političkoj vrhuški. Oni bi u osetnoj meri mogli uticati na izbor nestručnih, a pristrasnih, partijski podobnih i njima samima sličnih sudija i javnih tužilaca“, poručio je prof. Tomić.

    Predsedništvo Srpske napredne stranke pozvalo je građane da izađu na referendum i „stvore uslove za što bolje pravosuđe“, rekao je u utorak član Predsedništva SNS Igor Mirović, indirektno pozivajući građane da glasaju „da“.

    Član Odbora za ustavna pitanja Skupštine Srbije i poslanik SPS-a Toma Fila nije saglasan sa naprednjacima. Poručio je da će glasati protiv izmena.

    Kritike na predložene izmene nedavno je izneo i aktuelni sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić. On je za portal nova.rs poručio da „najjednostavnije rečeno, smatra da se ovako važan posao ne obavlja u ovakvim uslovima u društvu kakve imamo, a to su uslovi praktično jednopartijskog parlamenta, gde mi zapravo nemamo opoziciju i gde imamo jedno duboko podeljeno društvo“.

    Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević pozvao je Novosađane da izađu i da se izjasne, te da se nada da će njihov glas otići za opciju „da“.

    Deo opozicije poručio je da će predstojeći referendum bojkotovati. U toj grupi su Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde i Narodna stranka, dok su za opciju „ne“ pozvale Liga socijaldemokrata Vojvodine, Dveri, Socijaldemokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Dveri, kao i Srpska radikalna stranka.

    Gde se glasa?

    Glasanje se obavlja u nedelju, 16. januara na biračkim mestima koji su definisani širom Srbije, a u skladu sa prebivalištem svakog zainteresovanog građanina. Gde tačno glasate možete da proverite OVDE. Građani koji iz zdravstvenih razloga nisu u mogućnosti da na predstojećem referendumu glasaju na biračkom mestu mogu da prijave Gradskoj izbornoj komisiji da će glasati van glasačkog mesta.

     

    Građani 16. januara izlaze na referendum i sa „da“ ili „ne“ odgovaraju na pitanje: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Uhapšen osumnjičeni za napad nožem na tinejdžerku

    Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, uhapsili su A. O. (1999) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo laka […]