Za nama najtopliji jun otkad postoje merenja: Ekstremi će postati naša nova realnost

Temperature između jula 2023. i juna 2024. godine bile su svakog od proteklih 12 meseci rekordne i najviše do sada zabeležene, a trenutno se nalazimo u trećem toplonom talasu ove godine.

On je, prema rečima meteorološkinje N1 Sare Botić, veoma intenzivan i zahlađenje se još ne nazire.

„Taj topli vazduh se proteže, dakle, od ekvatorijalne širine pa preko severa Afrike i Sredozemlja do juga Evrope i čak ide dalje na jugoistok Evrope, sve do Rusije“, objašnjava Botić.

Naučni novinar Slobodan Bubnjević za N1 kaže da se broj toplotnih talasa koji se dešavaju iz godine u godinu stalno povećava i da sada možemo da očekujemo da ih ima 5-6 tokom leta. Sve ovo što nam se događa poslednjih nekoliko godina, kako kaže, karakteristično je za klimatske promene i modeli pokazuju da će se ovaj trend rasta nestabilnosti povećavati istovremeno sa rastom intenziteta ovakvih vremenskih prilika.

„Kad kažete globalno zagrevanje, ljudi obično pomisle da će biti mnogo toplije, pa se neki, na primer, na severu i raduju malo o tome. Imate vesti o tome da će na Severnom moru postati novi Mediteran – kao ljudi će da letuju u Holandiji, neće više dolaziti ovde kod nas na Balkan i u Sredozemlje, zato što će tamo biti dovoljno toplije. To je malo račun bez krčmara u tom smislu. Mi, na primer, u Srbiji kažemo, tople su nam zime pa se manje ogrevnog drveta troši i struje. To je povoljan način gledanja, međutim, problem je u tome što, zapravo, klimatske promene nisu samo podizanje srednje globalne temperature, nego je reč o tome da se nestabilnosti povećavaju“, kaže Bubnjević.

Do klimatskih promena je došlo zbog ubrizgavanja ogromnih količina ugljen-dioksida u atmosferu. Bubnjević ističe da nikad u ljudskoj istoriji nikad nismo spaljivali više fosilnog goriva nego u ovom trenutku, što dovodi do enormne emisije CO2, te da se sada govori o pokušajima da se to smanji, odnosno da se zaustavi rast.

Ekstremi nova realnost

Meteorološkinja N1 kaže da su ekstremni vremenski uslovi odlike klimatskih promena i da ćemo sve češće u budućnosti imati i ekstremne temperature, poplave, suše, dugotrajne toplotne talase, koji će, kako navodi, postati naša nova realnost.

U toplotnom talasu u kome se trenutno nalazimo, prema njenim rečima, moguće je da se neki rekordi obore i na severu Evrope.

Bubnjević ističe da je to što se podiže temperatura na severu Evrope jako loša stvar, zato što će to dovesti do većeg isparavanja na severu.

„Led će se podići, to će dovesti do enormne količine padavina koja se spušta ka jugu. Dakle, to je jedan od scenarija koje očekujemo. Ako otopljenje na krajnjem severu bude veliko, postoje opasnost da metanska skladišta počnu polako da oslobađaju metan, a metan je inače gas koji je vrlo opasan da ga imamo više u atmosferi i on je potentniji od ugljen-dioksida za klimatske promene. Tako da, klimatske promene same sebe mogu da dovedu do situacije gde bi došlo do maksimalnog uravnoteženja“, objašnjava naučni novinar.

Sagovornici N1 se slažu da se ne možemo vratiti na klimu koju smo imali u prošlosti, već da samo ostanemo na trenutnom stanju.

„Dakle da ostanemo na tih jedan i po stepen. Ne možemo se vratiti da nam klima bude kao što je bila ranije i da se zemlja ohladi. Ne, ona bi samo ostala na ovolikoj zagrejanosti i ne bi dalje raslo, ako bismo uspeli da zaustavimo to globalno zagrevanje“, kaže Botić.

„Igrati se s tim da mi pokušamo da ohladimo zemlju u ovom trenutku naš tehnološki razvoj nije dostigao takve razmere da to može bezbedno da se uradi, ali ono što jeste globalni plan, je da se proba zaustaviti što pre. Dakle, praktično kad pitate ljude koji su aktivni i koji su klimatolozi, prosto odgovor je uvek da je već trebalo davno da budemo na nuli što se tiče CO2“, kaže Bubnjević.