Zaradiš 76, a dobiješ 116 miliona: Kako država finansira Srpsku pravoslavnu crkvu

Autor: Marija Janković/BBC novinarka

„Država i crkva – ruku ruku mije“ ili „oduživanje crkvi za sve što joj je oduzeto“.

Ekonomisti i crkveni analitičari različito tumače odluku države da uplati Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) iz budžetskih rezervi dodatnih 40 miliona dinara.

Radi se o novcu od prodaje poštanskih markica koji bi trebalo da ide u fond za izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu.

Ispostavilo se da je Vlada Srbije umesto 76 miliona dinara, koliko uopšte može da se sakupi od prodaje markica, uplatila SPC – 116 miliona dinara.

„Nejasno je i netransparentno zašto je uplaćeno više novca“, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija za BBC na srpskom.

„Crkva je zapravo trebalo da dobije manje jer, kada se markice prodaju, i pošta treba da uzme deo za distribuciju.“

• Kako se menjao odnos srpske crkve i politike
• Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori
• Zašto je patrijarh Irinej otišao u Siriju

Ovo je najmanje šesta vanredna finansijska donacija države crkvi od početka godine iz državnih rezervi – fonda kojim Vlada samostalno raspolaže bez kontrole javnosti.

BBC na srpskom je pokušavao da istraži koliko dodatnog novca Srbija daje crkvi, pored iznosa koji je određen zakonom, zašto se sredstva mahom uplaćuju netransparentno i zašto je ovaj put za markice uplaćeno više para nego što uopšte može da se dobije njihovom prodajom.

Spisak institucija koje nisu odgovorile na pitanja BBC-ija o uplati iz budžetskih rezervi i dodatnom finansiranju SPC:

• Vlada Republike Srbije
• Ministarstvo finansija
• Ministarstvo pravde, Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama
• Srpska pravoslavna crkva
• Biro za izgradnju Hrama Svetog Save

Šta se dogodilo

Od 14. oktobra u poštama širom Srbije se prodaju doplatne marke sa likom Svetog Save. Odštampano je 7.6 miliona markica, koštaju deset dinara.

Novac od prodaje dobiće Srpska pravoslavna crkva „za finansiranje građevinsko-zanatskih radova i radova na uređenju enterijera“ Hrama Svetog Save.

Ipak, Vlada Srbije donela je nedavno odluku da iz budžetskih rezervi isplati skoro milion evra za potrebe izdavanja ove doplatne markice.

Kada je Žarko Bogosavljević, novinar portala 021.rs, video ovu odluku u Službenom glasniku nije mu bila jasna računica.

„Markica košta deset dinara, a prodaje se u 7,6 miliona primeraka. To je jednostavnom računicom – 76 miliona dinara“, kaže Bogosavljević za BBC na srpskom.

„Zato mi nikako nije bilo jasno zašto su uplatili 116 miliona dinara, odnosno skoro milion evra, jer je to 350.000 evra više“.

Bogosavljević konstantno prati uplate države crkvi pa kaže da „oni svakih nekoliko meseci doplaćuju vanredno novac“.

Zato i ne može da shvati „zašto samo nisu naznačili da je novac za nešto drugo“.

Kako se dele sredstva iz budžeta: „Srednjevekovne velmože koje daju crkvi deo ličnog imetka, a ne naš novac“

Budžetske rezerve su sredstva koja Vlada može da raspoređuje mimo usvojenog budžeta. O uplatama se razgovara direktno na sednicama Vlade gde se i usvajaju odluke o trošenju ovog novca.

Vlada već tri godine nije usvojila završni račun budžeta, pisao je Insajder. Ovo znači da javnost nije mogla da vidi koliko je tačno novca odlazilo iz budžetskih rezervi i na šta se trošilo.

U međuvremenu, fond za budžetske rezerve je povećan čak četiri puta od 2016. do 2018.

„To će i u 2019. biti oko 50 milijardi dinara. Time je dodatno umanjenja transparentnost trošenja budžetskih sredstava“, upozorio je prošle godine Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

• „On voli nas pravoslavce“: Kako se Srbija spremala da dočeka Putina
• Srpska pravoslavna crkva između dve vatre
• Tužba protiv SPC u Londonu: „Pedofilija je dokazana, traži se odgovornost“

Da se budžetska rezerva koristi u Srbiji na problematičan način misli i Nenadić.

„Čak četiri odsto budžeta Vlada raspoređuje na namene koje nisu bile prvobitno predviđene“, kaže Nenadić.

„Tu se ne vidi da li je takav izdatak bio nužan ili razlog zašto on nije mogao da bude planiran na vreme.

„Postoji velika samovolja kod Ministarstva finansija kada je dodela novca u pitanju“ dodaje on.

Za Nenadića ponašanje države prema SPC nekada liči na „poteze srednjevekovnih velmoža koji kao da daju crkvi deo ličnog imetka, a ne naš novac“.

Koliko naših para ide u crkvu

Verske zajednice u Srbiji finansiraju se kroz nekoliko kanala i to je uglavnom vidljivo u budžetu.

Država Srbija je iz budžeta za crkve i verske zajednice izdvojila od 2002. do 2016. godine 88 miliona evra, navodi se u istraživanju Insajdera. Iznosi se ne prikazuju objedinjeno, jer se sredstva izdvajaju preko različitih institucija – ministarstava pravde i kulture, kao i preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Da bi neka verska zajednica bila upisana u državni registar i time ozakonila rad uskoro će morati da, umesto svega stotinu, dostavi potpise 1.000 punoletnih građana koji zahtevaju njenu registraciju.

Pravo na finansiranje iz budžeta imaju i verske obrazovne ustanove koje dobiju akreditaciju .

Iznos koji se dobija iz budžeta jeste vidljiv i zakonom preciziran, ali ono što je vanredno jesu uplate iz budžetskih rezervi Srpskoj pravoslavnoj crkvi koje su na gotovo mesečnom nivou.

„To je sistem – ruka ruku mije“, kaže za BBC na srpskom Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja (Izit).

„Vrh crkve podržava aktuelnu vlast i za to dobija finansijsku potporu.“

Uplate iz budžetskih rezervi Srpskoj pravoslavnoj crkvi:

• Avgust 2019 – Vlada Srbije je donela odluku da donira 88 miliona dinara Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj „u cilju podrške proslavi osam vekova autokefalnosti SPC“, kao i 58 miliona dinara Eparhiji žičkoj SPC, kao pomoć za završetak izgradnje i uređenja Manastira Žiča i katedralnog hrama u Kraljevu, navela je Vlada u saopštenju
• Jul 2019 – Vlada Srbije je Srpskoj pravoslavnoj crkvi odobrila dotaciju od 59,1 milion dinara za obnovu Hrama Svete Trojice u Mostaru
• Mart 2019 – Vlada je odlučila da uplati 10 miliona evra za nastavak izgradnje Hrama Svetog Save
• Maj 2019 – Iz budžetskih rezervi SPC je od Vlade dobila donaciju u iznosu od 30 miliona dinara. Na ime dotacije Eparhiji britansko – skandinavskoj SPC, a radi pomoći za izgradnju Manastira Pokrova presvete Bogorodice i Srpskog centra u Vokstropu u Švedskoj, Vlada je odobrila pomoć 12 miliona dinara. Na istoj sednici Vlade odobrena je i uplata 18 miliona dinara Srpskoj pravoslavnoj eparhiji Budimskoj, a radi pomoći za završetak radova na Muzeju Eparhije budimske u Sentandreji, u Mađarskoj
• Maj 2019 – Na sednici Vlade je odlučeno da se sa 27,6 miliona dinara pomogne Eparhija gornjokarlovačka u Hrvatskoj i to zbog izgradnje i uređenja pravoslavnog hrama u Vrginmostu

* Izvor: Saopštenja iz Vlade Srbije, Insajder i Slobodna Evropa

Prema Zakonu o računovodstvu iz 2013, ali i prethodnim zakonima, crkve i verske zajednice nemaju obavezu da objavljuju finansijske izveštaje.

Oslobođene su i poreza na osnovnu delatnost i imovinu, a imaju pravo na povraćaj PDV-a na robu koja je u funkciji bogosluženja.

„Neodgovorno je da uzimate sredstva iz budžeta, a da ne morate tom budžetu ništa da vraćate kao što to rade ostali obični smrtnici“, misli Đogović.

Deo novca odlazi iz budžeta i na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje sveštenika i verskih službenika, za šta se izdvaja oko 1,3 milijardi dinara. Tu je i novac za podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu, ali i doprinos teološkom obrazovanju sveštenika i gradnji verskih objekata.

„Time što država izdvaja novac za investicione potrebe crkve samo doprinosi utiranju socijalnih podela u društvu“, dodaje ekonomista IZIT-a.

Đogović misli i da je „ne samo ekonomski nemoralno, već i nehumano, da institucija kao što je crkva dobija novac na ovaj način“.

Crkva (nema) prava

Da je „Hram Svetog Save ipak veliko kulturno dobro“ misli njegov kolega Ljubomir Madžar, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Hram cene i vernici i oni koji to nisu“, kaže Madžar.

„Zato je potrebno odvojiti dve stvari – da je u redu što država ulaže u Hram, ali da je potrebno da ta ulaganja budu transparentnija“.

On dodaje da je odnos države i crkve, kada su u pitanju finansije, bio različit od vlasti do vlasti, a da Vojislava Koštunicu pamti kao predsednika koji je mnogo ulagao u SPC.

Neuspela restitucija je za verskog analitičara Željka Injca razlog zašto crkva dobija vanredno novac od države.

„Država, posle perioda komunizma, nije vratila crkvi njenu imovinu“, tvrdi Injac koji kaže da država na ovaj način „održava sa SPC dobre odnose“.

„Samo u naselju oko manastira Rakovica živi 100.000 ljudi, a to je sve crkveni posed koji joj nikada neće biti vraćen jer je restitucija tu nemoguća.

„Srpska pravoslavna crkva na papiru nema prava da joj se dodatno pomaže da izgradnju objekata ili popravke, ali je to prećutan dogovor.“

„Država i crkva – ruku ruku mije“ ili „oduživanje crkvi za sve što joj je oduzeto“.