Prema procenama udruženja potrošača, dnevno je za osnovne životne namirnice potrebno oko dve hiljade dinara, bez tog iznosa ne vredi ni ulaziti u samouslugu, kažu potrošači.
Cene gotovo neprimetno rastu, pa je tako od početka godine meso poskupelo u proseku 25 odsto, piše
N1.
Svinjsko meso je od januara poskupelo za oko 20 odsto. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore Nenad Budimović naglašava da se ovo ne dešava prvi put u Srbiji i da je glavni razlog razlika u cenama po okruzima, te se nekome isplati da se bavi stočarskom proizvodnjom, a nekome ne.
„Ima više razloga. Jedan od razloga jeste i otkup živih životinja. Oscilacije su vrlo zastupljene na teritoriji Srbije. U poslednjih nedelju dana koje smo pratili sa otkupom, cena se kreće od 110 do 180 dinara, pričamo o tovljenicima, znači o svinjama. Dok junad, odnosno bikovi se kreću od 200 do 260 dinara. To su velike razlike u cenama, tako da klaničari, odnosno prerađivačka industrija ima prostora da formira različite cene. I zato imamo u maloprodajnim trgovinama razliku u ceni, na primer, da je svinjski but od 450 do 570 dinara u zavisnosti od trgovine„, navodi Budimović.
Istakao je da su stočari u vrlo teškoj poziciji, zbog poskupljenja cena kukuruza i sojne sačme, kao osnovnih komponenti za ishranu životinja.
„Ono što bi doprinelo uređenju stočarskog tržišta jeste da otkupna cena može da se formira na osnovu Pravilnika o kvalitetu trupova na liniji klanja, znači cena u Nišavskom okrugu ili u Severnobačkom, bila bi potpuno ista„, rekao je Budimović.
Kako u trgovinama nije došlo do pojeftinjenja mesa od početka godine, trebalo bi razmišljati o trgovinskim maržama, kao trećoj komponenti koja utiče na formiranje cene mesa. Prema Budimovićevim rečima, trgovinske marže su uvek iste bez obzira na otkupnu cenu, odnosno proizvodnu cenu u klanici.
Analize Privredne komore Srbije od početka godine ukazuju da je došlo do smanjenja uvoza svinjskog mesa za oko 30 odsto.
„Smanjen je uvoz svežeg mesa iz Evropske unije, zato što su se proizvođači, odnosno klaničari, okrenuli više domaćem tržištu. Međutim, mi imamo porast uvoza gotovih proizvoda, pogotovu trajnih gotovih proizvoda za nekih 31 odsto. To opet nije dobro zato što finalni proizvod je praktično cilj da se napravi i da se proda. A mi to što napravimo ne možemo da prodamo. I to je ono što je negativno za naše proizvođače„, objašnjava Budimović.
Podseća da je Srbija smanjila izvoz u Rusku Federaciju zbog pojave afričke kuge svinja, koja je zahvatila i jake poljoprivredne zemlje. Ističe da je potrebno maksimalno angažovanje svih, kako bi se poboljšao položaj stočara.
Na pitanje da li se mogu praviti prognoze potencijalnog povećanja cena mesa do kraja godine, on navodi da je teško prognozirati.
„Cilj je sačuvati sopstvenu proizvodnju. A ostati nezavisan u tom smislu da imamo dovoljno hrane za sopstvene potrebe, sa nekim blagim tržišnim viškovima, koji bi bili usmereni na izvoz u CEFTA region, gde smo lideri u izvozu u CEFTA zemlje. I kažem, tražiti ta nova tržišta„, navodi sagovornik N1.
Prema procenama udruženja potrošača, dnevno je za osnovne životne namirnice potrebno oko dve hiljade dinara, bez tog iznosa ne vredi ni ulaziti u samouslugu, kažu potrošači.
