Zašto su nam ormari puni odeće koja nam ne treba?
Srbija je preplavljena brzom modom – jeftino, slabog kvaliteta, štetno po životnu sredinu. Ali, šta će nam po četiri jakne ili osam pari farmerki? I može li kao u Francuskoj, gde će zakonom suzbiti brzu modu.
Podeli vest:
Sasvim je moguće da imate previše odeće u ormaru. To u našem delu sveta uopšte nije retkost, naprotiv. Godišnje se na svetu proizvede sto milijardi odevnih predmeta, u Srbiji svako u proseku pazari 12 kilograma odeće godišnje.
Mnogo toga prođe kroz ruke bedno plaćenih švalja u Bangladešu ili Etiopiji kako bi mušterije na zapadu imale majice od par evra.
Prosečni Francuz je šezdesetih imao četrdeset komada odeće, ne računajući donje rublje. Danas ormari skladište po stotine komada.
Ne treba mi, al’ mi treba!
Prema fondaciji „Elen Mekartur“, odevni predmeti se nose u proseku svega sedam do deset puta pre nego što se na njih zaboravi ili odu u đubre.
„Pedesetih i šezdesetih godina nije bilo dovoljno proizvoda, ali se onda ubrzao proces proizvodnje. Do osamdesetih je tržište zasićeno“, priča nam Lidija Jovanović, dizajnerka i kostimografkinja.
„Proizvođači su počeli da kreiraju potrebu, najviše reklamama i jeftinim proizvodima. Devedesete su bile temelj brze mode, a dvehiljadite procvat. Danas se pravi mnogo malih potkolekcija“, kaže ona za Vreme.
Nekad su, podseća Jovanović, čuveni grombi kaput nosile i dve generacije. „Sad ljudi žele da imaju dva ili tri kaputa u istoj sezoni – i mogu da ih plate, jer su jeftini.“
To je veštački usađena potreba, kaže naša sagovornica, jer nikome objektivno ne trebaju četiri jakne ili osam pari farmerica. „Osećamo glad za nečim čega suštinski nismo gladni.“
Francuska protiv brze mode
Brza moda je problem. I ne samo jer krpice diktiraju površne trendove i utiske. Modna industrija se smatra odgovornom za dva do četiri odsto planetarne emisije ugljen-dioksida.
Francuska – zemlja gde se moda shvata ozbiljno, a na jeftine proizvode i falsifikate francuskih brendova gleda popreko – prva je krenula u zakonsko suzbijanje brze mode.
U Donjem domu parlamenta je prošao predlog zakona po kojem neće moći da se reklamira najjeftinija odeća.
Ti proizvođači će od iduće godine na svaki artikal plaćati pet evra globe zbog uništenja životne sredine, a suma će rasti do deset evra do 2030. godine. Dažbina ne može preći 50 odsto cene proizvoda.
Srbija u brzoj modi
Lidija Jovanović veruje da je, za razliku od bumera i potonjih generacija, današnja omladina svesnija planete te da se okreće kreativnim domaćim proizvodima ili polovnoj odeći.
Na pitanje da li bi francuski model mogao da se primeni u Srbiji, ona kaže da je to možda početak, ali upozorava:
„Mi i nemamo high end brendove jer nemamo dovoljno široko tržište za skupe proizvode. Postoji tek malena niša za domaće modne dizajnere. Verujem da kod nas osamdeset odsto tržišta čini brza moda.“
Podeli vest:
