Zašto su naši đaci u kreativnom mišljenju ispod proseka

„To su situacije koje nas na najbolji mogući način u stvari pripremaju za budućnost, jer budućnost je u inovacijama, budućnost je u napretku, budućnost je u zauzimanju različitih perspektiva i to je ono što se uči, to je ono što se kultiviše i evo sada vidimo, može i da se meri, a meri se u nekim različitim, relevantnim situacijama koje su iz domena naučnih problema ili društveno-relevantnih problema ili su situacije kreativnog pisanja ili kreativnog vizuelnog izražavanja“, navodi Pavlović Babić u Novom danu na TV N1.

Predsednica udruženja MENSA Aleksandra Borović, komentarišući to da 57 odsto srpskih učenika veruje da je njihova kreativnost nešto što se može mnogo promeniti, smatra da deca nisu u pravu kad tako misle.

„Mislim da je način na koji je naše obrazovanje, i ne samo naše, organizovano, u suštini negde potisnulo našu kreativnost. Više taj repetitivni način učenja i prikazivanja stečenog znanja koristimo u obrazovanju, nego što decu pozivamo da razmišljaju i da traže rešenje problema. Tako da mislim da oni nisu ni svesni da bi imali itekako bolju kreativnost kada bi se na neki način preformulisao pristup nastavi i kada bi oni bili stalno pozivani da razmišljaju i da rešavaju neke situacije kroz zadatke, jer i zadaci mogu da budu problemskog tipa. Kada bi radili zajedno, razmenjivali ideje, tu se kreativnost postiže, jer čuvši šta neko drugi kaže, možda razmislimo ‘aha, moglo bi ovako’, i na taj način se podstiču učenici i odrasli da razmišljaju i daju neke nove ideje“, ocenjuje Borović.

Dodaje da pošto to baš i nije zastupljeno u našem načinu školovanja, deca gube samopouzdanje i pouzdanje u svoju sopstvenu kreativnost.

Na pitanje kad je najbolje početi sa razvijanjem kreativnosti kod dece, ona kaže da su mala deca jako kreativna i još u vrtićima imaju mogućnost da tu kreativnost razvijaju, dok sa kretanjem u školu da kreativnost počinje da se suzbija.

„Mala deca puno crtaju, maštaju, izmišljaju nekakve situacije, bajke i šta ja znam, tako da to se negde potisne u školi i onda smo mi već tu napravili štetu, tako da što ranije promeniti način rada na što nižem uzrastu, mislim da bi to bilo efikasno za podsticanje kreativnosti“, smatra ona.

Pavlović Babić se slaže i dodaje da ko poznaje naš obrazovni sistem, jasno mu je da škola guši kreativnost.

„U školi vlada teror tačnog odgovora, prostora za pitanja nema. A ono na šta se oslanja kreativno mišljenje je radoznalost. Deca su mali istraživači, oni istražuju svet na koji treba da se adaptiraju. Upravo to je kreativno mišljenje, i škola treba da replicira samo situacije iz života – što je relevantno, ono što nam omogućava da idemo dalje i što za nas ima smisla. Ako je škola dosadna to implicira da se rade stvari koje nam nisu relevantne, u kojima ne pronalazimo smisao, a ako otvarate probleme u kojima morate da sami uradite nešto, da iskopate, da istražite, da pronađete, da ukrstite, da proverite, da vidite dobre i loše strane, to su situacije koje nas i angažuju. Takvo školovanje bi bilo daleko lepše, mnogo bismo manje imali problema i sa disciplinom u školi i sa nasiljem, o čemu danas mnogo pričamo, kada bi kapaciteti učenika bili angažovani na jedan smislen način“, poručuje Pavlović Babić.

Dodaje da je iz perspektive nastavnika lakše samo izrecitovati gradivo i od učenika očekivati da ga ponovi, dok je iz perspektive učenika mnogo teško učiti napamet.

Suština je, ističe, da oni nauče strategije učenja, strategije rada sa informacijama.

„Jer do informacije vi dođete lako, sa dva klika dođete do informacije, ali šta radite sa informacijom, kako je zaposlite, šta izvučete iz nje, sa čime je povežete, te strategije intelektualnog rada rađaju ideje, to je ono u stvari što bi škola trebalo da radi, i to je ono što bi i nastavnici trebalo da znaju da rade“, ocenjuje Pavlović Babić.

Na pitanje koliko korišćenje interneta utiče na kreativno mišljenje, Borović kaže da preterano korišćenje interneta može jako da ošteti biološki razvoj mozga, može smetati da se potpuno razviju dečiji potencijali, „ali, ne možemo poreći da je internet napravio veliki iskorak i dao velike mogućnosti“.

Dodaje da deca, ako previše sede ispred ekrana i igraju igrice, manje trče, igraju se napolju, penju na drveće, a „tu se strašno usporava razvoj mozga, ali ne možemo sad unazad, moramo da nađemo način da pomognemo našoj deci kako da koriste tu tehnologiju, nemamo mehanizme kako da pravilno usmerimo decu, i nama odraslima je izazov da tu budemo kreativni“.

Prema testu PISA, 78 odsto učenika u Srbiji voli da zna kako funkcionišu stvari, 68 odsto želi da razume zašto ljudi postupaju na određeni način, a 49 odsto završava zadatke kada postanu teži nego što su očekivali,i oni su bolje uradili test o kreativnom mišljenju.

Na pitanje kako ove osobine pospešivati kod učenika Borović kaže da treba dozvoliti grešku, „moramo biti otvoreniji, moramo da shvatimo da su naša deca sposobna da nas prevaziđu i svakako ih ohrabrivati da pogreše.

„Insistiranje na tačnom odgovoru moramo da napustimo kao pristup“, ocenjuje.

„Škola nam je sva uređena rutinom“

Imajući u vidu da su deca iz Singapura, Koreje, Kanade i Australije postigli najbolje rezultate na testu, upitana šta ona imaju a mi nemamo, Pavlović Babić ističe da postoji nešto što je opšti recept.

Prema njenim rečima, pokazala se visoka korelacija između uspeha u drugim zadacima i u kreativnom mišljenju.

Dodaje da je škola te učenike podržala da izađu iz reprodukovanja i da uđu u analize.

„Obrazovni sistem ih je podržao da iskažu mišljenje višeg reda“, navodi Pavlović Babić i ukazuje da pomenute zemlje imaju aktivne strategije kojima podstiču i dozvoljavaju učenicima da izraze kreativno mišljenje.

Što se naših učenika tiče, kad jednom preuzmu kormilo, oni će učestvovati u doslovnoj reprodukciji društva, jer će ponavljati naučene modele, dok će ovi drugi učestvovati u inovacijama, biće otvoreni ka novim rešenjima, ka testiranju različitih rešenja, i to je ono što napredak znači.

„A vi ako nemate to u sebi da smete, da imate sigurnost da umete, da imate dovoljno znanja da napravite neki pomak i neko drugačije rešenje, vi ćete se držati onoga što znate. Takva nam je i škola. Ona je sva uređena rutinom. Ono što je bilo juče, što je bilo pre godinu dana, što je bilo pre 50 godina, škola nam je ista sa vrlo malim izmenama, ali i liči na ono što je bilo decenijama unazad“, zaključuje Pavlović Babić.