Zimska potrošnja struje u vrelim danima – šta znači havarijska pozajmica

Deset dana je prošlo od trenutka kada su, zbog raspada elektroenergetskog sistema, bez struje ostali Crna Gora, Bosna i Hercegovina, delovi Hrvatske i Albanije.

U međuvremenu, bilo je i objašnjenja, i savetovanja, i obećanja. I leto je nastavilo po svome, pa su nam još dva meseca klime i rashladni uređaji neophodni.

Glavna i odgovorna urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je to bila jedna od tema na panelima o energetici na Zlatiboru, ali i u međusobnim razgovorima stručnjaka, koji su razmenjivali iskustva kako je to prevaziđeno.

Dodaje da su i naši stručnjaci takođe pričali o tome, a ono što je za tu temu bitno je da to može da se dogodi ne samo na Balkanu, već i u Evropi, a dešavalo se i u Americi.

Na delu umešnost dispečera

„Znači, jednostavno sklopi se niz kockica koje dovedu do ispada jednog dalekovoda i onda se sistemom spojenih sudova taj niz nastavi – onda je na delu umešnost dispečera u elektroenergetskim kompanijama“, navela je Putnikovićeva.

To se kod nas nije dogodilo, kaže Putnikovićeva i navodi primer da je iz Srbije isporučivana električna energija u Crnu Goru da im se pomogne. Sever Crne Gore je, recimo, imao struju.

Celoj priči doprinela visoka temperatura

Odgovarajući na pitanje da li je do raspada energetskog sistema u regionu došlo zbog prevelike potrošnje struje u jednom trenutku i zbog slabog rada hidroelektrana na Zapadnom Balkanu, Putnikovićeva kaže da su to pretpostavke.

„Evropsko telo koje okuplja sve stručnjake analiziraće potencijalne uzroke, ali i korake šta je ko radio i u Crnoj Gori, u BiH, i u Hrvatskoj. Hrvati su uspeli da zaustave taj lančani niz. Ima raznih verzija. Pominje se i da je bio ispad dalekovoda između Grčke i Albanije, ne samo ovaj između Crne Gore i Bosne i Hercegovine, tako da svakako je celoj priči doprinela visoka temperatura, povećana potrošnja električne energije“, napominje Putnikovićeva.

Ona ne bi prejudicirala ko je bio inicijalni krivac.

Kako smo uspeli da se to ne dogodi kod nas

Srbija od 2000. godine puno ulaže u visokonaponsku prenosnu mrežu i ima dispečerski centar koji je na nivou evropskog. Elektroprivreda Srbije, iako su neki remonti u toku, obezbeđuje dovoljne količine električne energije, dodaje Putnikovićeva.

Prema njenim rečima, nije bio problem u manjku električne energije u Srbiji.

Naši prenosni sistemi su svakako bolji od onih u Bosni i Hercegovini, istakla je Putnikovićeva.

„U Crnoj Gori nemaju dovoljno razvijenu mrežu, mada je Crna Gora povezana podmorskim kablom sa Italijom. Kada su svi povezani, onda jedni drugima mogu da pomažu. Hrvatska na severu bolja, nego u Dalmaciji gde im se desio taj prekid“, kaže urednica portala „Energija Balkana“.

Da li naš sistem ima alternativne konekcije

Putnikovićeva je rekla da imamo energetske konekcije sa svima.

„Sa osam elektroenergetskih sistema imamo povezanost na tom visokom naponu, u planu je izgradnja još dodatnih kapaciteta, što je dobro i zbog buduće izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica i još nekih kapaciteta. Ali dobro je baš zbog toga da mogu da međusobno planiraju i potrošnju i ako baš treba – postoji u elektroenergetici pojam havarijska pozajmica, rekla je Putnikovićeva.

Ako jedan sistem ima dovoljno energije, može nekome u susedstvu da pomogne, on će svakako da isporuči tim dalekovodima dovoljne količine struje da ne bi došlo do raspada sistema, objasnila je ona.

Velike vrućine, klima-uređaji rade po ceo dan

EPS se na neki način priprema za žarko leto u kojem će proizvodnja i potrošnja energije biti znatno veća.

„Otprilike je zimska potrošnja u nekim danima, klima-uređaji kao i grejalice ili peći na električnu energiju, troše dosta električne energije. EPS se sada priprema za zimu“, navodi Putnikovićeva.

Remonti su neophodni da ti kapaciteti budu spremni narednih 12 meseci da normalno proizvode električnu energiju, a ono što je dobro da je EPS povezan i sa berzama električne energije, i u Srbiji, u Mađarskoj i u Sloveniji.

Nagativna cena struje u Mađarskoj
Putnikovićeva je navela primer da je u Mađarsakoj prošlog meseca cena električne energije bila negativna.

„Jednostavno, velika proizvodnja iz obnovljivih izvora, iz vetrogeneratora ili solarnih panela je dovela do toga da je na Mađarskoj berzi u nekim momentima cena bila takva da su proizvođači plaćali, ili je berza plaćala, i više od 100 evra po megavatu, da neko preuzme tu struju, zato što nema dovoljan broj skladišta“, ukazala je Putnikovićeva.

Skladištenje viškova struje

„Znači, da bi jedan sistem bio zaista siguran, potrebno je skladištenje viškova električne energije, a najbolje prirodno skladište je akumulacija na reverzibilnim hidroelektranama i to je ovo što Srbija sada radi planirajući izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica“, kaže Putnukovićeva.

Potrošnja kao zimi

U nekim danima potrošnja električne energije u našoj zemlji je na nivou zimske potrošnje.

Urednica portala „Energija Balkana“ kaže da ne zna tačno brojke kako je kojeg dana, ali navodi da je kod nas je najveća potrošnja u decembru, oko Svetog Nikole, što iznosi oko 100 megavata, a nekad i više.

„To su te količine struje koje su se preselile na neki način iz zimske u letnju potrošnju, jer ljudi mogu da priušte klima-uređaje na temperaturi od 40 stepeni“, zaključila je Jelica Putniković.