Zlato, nekretnine, slamarica ili banka – ekonomski analitičar objašnjava gde je najisplativije čuvati novac

Procenjuje se da, uprkos inflaciji, svaki treći građanin i dalje bira „slamaricu“ kao mesto za čuvanje novca, gotovo trećina ga ostavlja na računu u banci, a nešto manje na štednim knjižicama.

Sve je više onih sa viškom kapitala koji se ohrabruju i za druge varijante kako da ga uvećaju. Među najčešćim je kupovina nekretnina. Oni sa manje keša, a više znanja – trguju na berzi.

Drago Matović, ekonomski analitičar, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da su nekretnine najpopularnije u Srbiji, jer ljudi ne znaju za druge investicije, ali i zbog toga što ljudi u to imaju najviše poverenja.

Međutim, ukazuje, problem sa nekretninama jeste velika količina kapitala koja je potrebna.

Gotovo 16 milijardi evra leži u štednji u bankama. U poslednjih 11 godina dinarska štednja je porasla za više od 500 odsto, ali se najviše para čuva u devizama. Najpopularniji je evro.

Matović ocenjuje da svakako treba imati poverenje, pošto NBS osigurava sve depozite u svim komercijalnim bankama, ali da štedni ulozi nisu toliko popularni, jer su prinosi jako mali, pošto kamatne stope fluktuiraju, a inflacija je blizu kamatne stope na ulogu.

Štednja u zlatu sve popularnija, koliko košta gram

Iz tog razloga, ističe, kao poželjna investicija širom sveta pojavljuje se investiciono zlato, čija popularnost raste poslednjih godina.

Ne zahteva posebne veštine kao na berzi, niti velike sume kao sa nekretninama, a beleži znatno veći rast nego da se novac drži u banci ili u nepokretnostima.

„Ona je jako popularna na drugim mestima, kao u Švajcarskoj, gde prosečni građanin ima oko 120 grama zlata. I u Nemačkoj, i u Americi, i u Kini, i u drugim mestima. I u poslednjih par godina u Srbiji postaje popularna investicija. Generalno, to je jedan sigurni, dugoročni način štednje“, smatra Matović.

Objašnjava da investiranje u zlato ide od malih količina, koje bi bile oko jednog grama mesečno, koji trenutno košta oko 8.000 dinara, sve do nekih „suludih cifara“.

Stručnjaci za investicije kažu da je rast cene zlata stabilan proteklih 50 godina, ne podleže istim „šokovima“ kao tržište nekretnina, a samo za deceniju cena mu je porasla za više od 70 odsto.