Bebe na zimskom vazduhu: Šta kažu pedijatri o skandinavskoj praksi

Dok odrasli ulaze u kafiće i restorane, kolica sa bebama ostaju napolju, čak i kada veje sneg ili duva vetar. Da li je takva navika zdrava, postoje li rizici i kako roditelji u Srbiji treba da se odnose prema boravku dece na hladnoći, objasnila je za RTS dr Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova.

Rsovac ističe da ova praksa u Skandinaviji ima dugu tradiciju i kulturološku pozadinu, ali i da nije bez rizika.

„Postoji opasnost, i studije govore o tome, ali to je kultura koja se već više od 100 godina primenjuje“, napominje doktorka za RTS, dodajući da su klimatski uslovi i navike stanovništva značajno uticali na takav pristup.

Prema njenim rečima, u Finskoj i drugim severnim zemljama bebe već od druge nedelje ili drugog meseca života redovno dremaju napolju, i to do druge godine.

„Bebe kod njih od drugog meseca, nekada već i od druge nedelje, pa do druge godine redovno dremkaju u tim kolicima napolju sat i po do tri“, objašnjava doktorka.

Istraživanja su pokazala da je optimalna temperatura za takav boravak do oko minus pet stepeni, dok je minus 10 već granična, a minus 15 stepeni ne preporučuje se ni u njihovim uslovima.

Cilj ove prakse, dodaje, nije toliko „čeličenje“ imuniteta, koliko bolji san i manji boravak u zatvorenim, potencijalno zaraženim prostorima.

„Bolje spavanje, uticaj na taj ritam koji se postiže spavanjem. Ne toliko imunološki, čeličenje, koliko da nema provođenja vremena u zatvorenom prostoru i samim tim nema ni toliko infekcija“, objašnjava dr Rsovac.

Može li se ova praksa primeniti u Srbiji

Doktorka Rsovac ističe da je prilagođavanje klimatskim uslovima i navikama stanovništva ključno.

„To zavisi od našeg odnosa prema hladnoći. Drugačije to podnose Skandinavci, drugačije podnose ljudi koji žive na jugu“, kaže ona.

Ipak, napominje da je važno da se bebe izvode napolje već od druge ili treće nedelje života, ali uz adekvatnu zaštitu i odeću.

„Bebe treba izvoditi napolje, već od druge, treće nedelje života, slojevito obučeno, pamuk koji će dobro upijati i ne dozvoliti da se dete pothladi“, naglašava doktorka.

Podseća da bebe još nemaju potpuno razvijenu termoregulaciju, pa se brzo mogu i prehladiti i pregrejati.

„Bebe se jako brzo prehlade, kao što se brže i pregreju, jer termoregulacija još nije sazrela“, upozorava dr Rsovac.

Bebe, objašnjava, imaju posebno smeđe masno tkivo koje pomaže u proizvodnji toplote, ali to nije dovoljno ako su izložene ekstremnoj hladnoći ili vetru.

„Čim primetite da beba počinje da drhti, da je hladna glava, to je već znak da se dete uvede“, kaže ona.

Vetar najveći rizik

Prema rečima doktorke, zaštita od vetra je ključna – zato što on brže rashlađuje, a i oštećuje kožu.

Koža kod beba je osetljiva i predstavlja važnu zaštitnu barijeru, pa je neophodno koristiti kapice, rukavice, izolovane vreće za spavanje i pokrivače, kao i zaštitu kolica od vetra. Takođe, vrlo je važno naneti odgovarajuću kremu na izložene delove tela, kako se koža ne bi oštetila.