Klimatske promene trajno su „osušile” čak tri četvrtine naše planete
Usled sagorevanja fosilnih goriva, naočigled svih nas korenito se menja svet u kojem živimo. Iako je verovatno prva asocijacija na klimatske promene „porast temperature”, ovaj glavni izazov praćen je nizom drugih komplikacija.
Podeli vest:
Jedna od njih je i – povećanje aridnosti tla. Drugim rečima, isušivanje ili sve veći nedostatak vlage.
Za svega tri decenije, klimatske promene trajno su „osušile” čak tri četvrtine naše planete, pokazuje novi izveštaj Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD).
Ali šta to zapravo znači?
To znači da je, od 1990. do 2020. godine, čak 77,6% Zemljinog kopna postalo suvlje nego što je bilo tokom prethodnog trodecenijskog perioda – i nema povratka nazad u pređašnje, vlažnije stanje.
„Za razliku od suša – privremenih perioda niskih padavina – aridnost predstavlja trajnu, nepopustljivu transformaciju”, objašnjava Ibrahim Tiav, izvršni sekretar UNCCD-a. „Suše se završe. Međutim, kada klima neke oblasti postane suvlja, gubi se njena sposobnost da se vrati na prethodne uslove.”
U posmatranom vremenskom okviru od trideset godina, suvi predeli – koje karakteriše manjak vode – proširili su se za 4,3 miliona kvadratnih kilometara. Poređenja radi, to je površina skoro pedeset puta veća od Srbije, odnosno za oko trećinu veća od Indije, sedme najveće države sveta.
Nakon tridesetogodišnjeg širenja, suvi predeli sada zauzimaju 40,6% kopna.
Kako navodi UNCCD, upravo je aridnost najveća pojedinačna pretnja za degradaciju poljoprivrede koja utiče na čak 40% poljoprivrednih površina na Zemlji.
Ali nije samo proizvodnja hrane na udaru… Aridnost doprinosi i smanjenju bruto domaćeg proizvoda, pre svega u afričkim državama, zatim siromaštvu, prinudnim migracijama, nestašicama vode, bolestima i smrtnosti, eroziji i brojnim drugim problemima.
Štaviše, prema UN-u, posredi je egzistencijalna kriza koja preoblikuje život na Zemlji.
Mediteran i jug Evrope – gde je smeštena i naša država – važe za najugroženija podneblja, pored zapada Sjedinjenih Američkih Država i Brazila, kao i centralne Afrike i delova Azije.
Pored poražavajućih podataka o razmerama izazova, stručnjaci iz UNCCD-a nude i preporuke kako da se borimo protiv opasnost koju sa sobom nosi rastuća aridnost: od boljeg monitoringa preko efikasnijeg upravljanja zemljištem do investicija u navodnjavanje. Potcrtava se da se u scenarijima visokih emisija gasova sa efektom staklene bašte problemi samo gomilaju i usložnjavaju.
Sutra, 13. decembra, u Rijadu (Saudijska Arabija) završava se najveći godišnji sastanak UNCCD-a do sada koji je počeo 2. decembra. Fokus pregovora među predstavnicima 197 država su suše kao jedna od najskupljih i najsmrtonosnijih katastrofa na svetu.
Podeli vest:
