Korona promenila rang listu najskupljih gradova na svetu

Cirih i Pariz potisnuli su sa vodećih pozicija Singapur i Osaku na novoj rang listi najskupljih gradova na svetu, pridruživši se Hongkongu sa kojim dele prvo mesto.

Najnovije istraživanje britanskog Ekonomist Intelidžent Junita ( EIU ) o indeksu troškova života pokazuje da je pandemija koronavirusa uticala na cene robe i usluga u više od 130 gradova do septembra 2020, prenosi CNBC.

Prema izveštaju, skok Ciriha i Pariza na prvo mesto duguje se jačanju švajcarskog franka i evra.

„Pandemija Kovid-19 prouzrokovala je slabljenje američkog dolara, dok su zapadnoevropske i severnoazijske valute ojačale prema njemu, što je za posledicu imalo rast cena robe i usluga“, kaže Upasana Dut, šefica ovog istraživanja u EIU .

Troškovi života u Njujorku se koriste kao osnovni parametar za izračunavanje ovog indeksa.

„Azijski gradovi su tradicionalno dominirali u rangiranju proteklih godina, ali je pandemija napravila rišafl na novoj rang listi“, navela je Dut.

U Singapuru, koji je sada na četvrtom mestu, zabeležen je pad cena usled egzodusa stranih radnika, navodi se u izveštaju.

„Budući da se populacija ovog grada-države smanjila prvi put od 2003. godine, opala je potražnja i nastupila deflacija. Sličan trend zabeležila je Osaka, gde potrošačke cene stagniraju, a japanska vlada subvencioniše cene poput javnog prevoza“, napominje se u izveštaju. Osaka deli peto mesto sa Tel Avivom među 10 najskuplji gradova sveta.

Slede Ženeva i Njujork, a Kopenhagen i Los Anđeles zaokružuju listu vodeće svetske desetorke po visini troškova života.

Cene većine proizvoda i usluga uglavnom su ostale nepromenjene tokom ove godine, ali su neke kategorije bile pogođene Kovid krizom, dodaje se u izveštaju EIU .

Cene osnovnih proizvoda kao što su hrana i voda bile su stabilne, ali je slaba tražnja dovela do oštrog pada cena odeće.

„Problemi u lancima snabdevanja takođe su imali različit uticaj na različitu robu, pri čemu su u nekim gradovima rasle cene robe za kojom je vladala velika tražnja, kao što su računari“, napominje se u izveštaju.

Prema rečima Upasane Dut, ovakvi trendovi mogli bi da se nastave i 2021. godine jer je potrošnja i dalje ograničena, što vrši pritisak na cene.