Kvadrat na moru jeftiniji nego u Beogradu, da li je rizično kupiti stan u Grčkoj
Podeli vest:
U strahu šta bi se moglo desiti sa evrom, naši građani koji su imali ušteđevinu pohrlili su da kupuju nekretnine. Kupovale su se kuće i stanovi u Srbiji, ali i u inostranstvu. Za samo poslednjih nekoliko meseci pazarili su u Trstu, Trebinju, a čak 15.000 stanova kupili su na grčkom Halkidikiju. Ivana Apostolu iz Atine objašnjava za RTS da li se procedura kupovine nekretnine razlikuje za strane državljane, šta je najveća prepreka pri kupovini, koliki je porez, kao i to da li je rizično ulagati u nekretnine u Grčkoj.
Razlog zbog kog su poslednjih nekoliko meseci građani Srbije, koji su želeli da svoju ušteđevinu ulože u nekretnine, pazarili baš na severu Grčke je cena kvadrata, koja je niža nego u Beogradu.
„Cena kvadrata u Solunskoj, Olimpijskoj regiji, na Halkidikiju je od 700 do 800 evra u predgrađima, do 1.800 evra na samom Halkidikiju“, kaže Ivana Apostolu iz Atine.
Ističe da je potražnja za stanovima porasla, kao i cene kvadrata, ali da je to i dalje povoljno u odnosu na Beograd.
Ivana Apostolu navodi da je našim ljudima naročito privlačan severni deo Grčke, koji je blizu Solunu ali i mestima na kojima tradicionalno letuju.
„Pretpostavljam da spajaju lepo sa korisnim“, kaže Ivana Apostolu.
Ko kupuje stanove u Grčkoj
Kupci su, dodaje, uglavnom porodice, a najčešće se kupuju apartmani.
„Bitno im je da je apartman blizu mora ili da bar ima pogled na more – oko 50 metara kvadratnih, da ima jednu sobu i jednu spavaću sobu, jedno kupatilo“, kaže Ivana Apostolu.
Prema njenim rečima, ima onih koji izdaju, ali istraživanja pokazuju da naši ljudi najčešće kupuju nekretninu za sebe, te da je koriste i u letnjim mesecima i tokom cele godine.
Još jedan razlog za kupovinu je i to što planiraju da im deca studiraju u Grčkoj.
Kakva je procedura
Procedura se, kako kaže, ne razlikuje mnogo kada strani državljani kupuju nekretninu, ali poteškoću predstavlja jezik.
„Većina dokumenata je na grčkom, nisu svesni sistema, načina na koji se kupuje nekretnina ovde, sve je na stranom jeziku“, objašnjava Ivana Apostolu.
Zato se, kako kaže, angažuju agenti i advokati.
„Advokati su jako bitan faktor kako bi mogli da im sugerišu šta treba da rade, na šta da obrate pažnju, da im pomognu kroz proces dokumentacije, da im kažu šta od računa treba da otvore ovde, gde da se registruju“, navodi Apostolu.
Ističe da, ukoliko se angažuju dobri i provereni advokati i agenti, sam proces kupovine nekretnine nije težak.
Koliki je porez
Ivana Apostolu navodi da porez pri kupovini nekretnine iznosi tri odsto, a da porez koji se plaća svake godine zavisi od više faktora.
„U zavisnosti od toga gde se nalazi nekretnina, na kom je spratu i još nekoliko parametara – porez iznosi tri do sedam evra po kvadratu. Tako da nije velika cifra koju godišnje izdvajate. Ako imate stan od 50 kvadrata puta tri evra, godišnje ćete platiti taj porez od 150 do 200 evra“, objašnjava Apostolu.
Što se tiče ekonomskih problema i kriza u Grčkoj, napominje da je Grčka u Evropskoj uniji, što kupcima uliva sigurnost da je neće „pustiti niz vodu“ ako bilo šta loše krene.
„Uvek mogu da produju. Nekretnina koja se nalazi blizu mora sigurno da će uvek naći svog kupca, tako da čini mi se da nema bojazni da bilo šta može da se desi da im taj novac preko noći propadne“, smatra Ivana Apostolu.
U strahu šta bi se moglo desiti sa evrom, naši građani koji su imali ušteđevinu pohrlili su da kupuju nekretnine. Kupovale su se kuće i stanovi u Srbiji, ali i u inostranstvu. Za samo poslednjih nekoliko meseci pazarili su u Trstu, Trebinju, a čak 15.000 stanova kupili su na grčkom Halkidikiju. Ivana Apostolu iz Atine objašnjava za RTS da li se procedura kupovine nekretnine razlikuje za strane državljane, šta je najveća prepreka pri kupovini, koliki je porez, kao i to da li je rizično ulagati u nekretnine u Grčkoj.
Podeli vest:
