Letovanje u Albaniji: Kako je od potpuno zatvorene zemlje postala jedna od hit destinacija
Podeli vest:
Uprkos prilično mračnom 20. veku, koji je u mnogočemu označila vladavina Envera Hodže, Albanija je u 21. vek zakoračila čvrsto odlučivši da ostavi prošlost gde joj je i mesto.
Danas je to zemlja čudesnih krajolika, obale i gradova, a posetio ju je novinar „Gardijana“ Džejmi Fulerton čiji putopis i prenosi portal Punkufer.
„Nekada su novinari retko dolazili ovamo. Kad su došli, hteli su da razgovaraju samo o krvnoj osveti„, kaže Elton Caushi, šef turoperatora Albanian Trip.
Tradicije koje su nekad dominirale plemenskom politikom u albanskim planinama su zanimljive, ali Albanija ima itekako i drugih zanimljivosti. Zahvaljujući svojim plažama, gradovima s žigom UNESCO-a i pešačkim rutama, bivša komunistička i nekad zatvorena zemlja hvaljena je kao nova hit evropska destinacija.
Tome u prilog jasno govore i brojke – u 2009. godini 1,9 miliona turista putovalo je u Albaniju, a u 2019, poslednjoj godini pre kovida, brojka je bila 6,4 miliona. Turiste gotovo sigurno privlači i hrana. Fulerton tako navodi da je doručkovao raskošni tasqebap – mešavinu teletine, belog i crnog luka, i sosa od paradajza – a nakon toga pojeo desert u Mon Amour, poslastičarnici u pariškom stilu.
Cena „nepariških“ 390 leka (3,5 evra) za kafu i baklavu sa sladoledom. Sve to, jasno, u glavnom gradu, Tirani.
Obala je, po kazivanju ovog britanskog novinara – posebna. Posetio je za početak Dhermi, selo u kojem se u protekloj deceniji duž obale pojavilo mnoštvo hotela. Glavna plaža je čista, uredna, ali prekrivena ležaljkama i okružena restoranima, što će reći, krcata. Bolja opcija je prošetati se do obližnje plaže Gjipe, peščane i izolovane, gde još nema hotela, ali ima bunkera, koji govore o albanskoj prošlosti.
Naime, između 1975. i 1983. godine, Hodža je izgradio oko 170.000 bunkera, bojeći se mogućeg napada na Albaniju.
Gradovi Drač i Sarande poslednjih godina su postali prilično posećeni, pa Fulerton preporučuje posetu Gjirokasteru i Beratu. Prvi spomenuti grad, Gjirokaster, nekad je bio poznat po kanabisu, kako kazuje Bler Topulli, koji radi u dvorcu u Gjirokasteru.
„Ovo je bila jedna od najopasnijih tačaka Evrope, imali smo selo koje je proizvodilo tone kanabisa. Kad sam bio dete 2000-ih, videti turistu bilo je isto kao videti vanzemaljca„, objašnjava.
Ipak, sredinom 2010-ih, policijskom intervencijom ta trgovina je obustavljena.
Gjirokaster se inače od 2005. nalazi na popisu UNESCO, ali turisti su počeli dolaziti tek nakon što je razbijena banda proizvođača kanabisa. Inače, severno se smestio Berat, koji se takođe nalazi na popisu UNESCO, te ga vredi obići.
Takođe, kao jednu od stvari koje se ne smeju propustiti, autor navodi i posetu Nacionalnom parku Theth (ali i istoimenom malenom selu). Park ne nosi tek tako naziv „Albanski Alpi“, jer pogledi koje ovde možete doživeti ne treba da se „srame“ pred alpskim pogledima.
Uprkos prilično mračnom 20. veku, koji je u mnogočemu označila vladavina Envera Hodže, Albanija je u 21. vek zakoračila čvrsto odlučivši da ostavi prošlost gde joj je i mesto.
Podeli vest:
