Međunarodni sud pravde u Hagu doneo istorijsku odluku – države mogu da tuže jedna drugu zbog klimatskih promena

Iako ta presuda nije obavezujuća, pravni stručnjaci kažu da bi mogla imati dalekosežne posledice, a u svakom slučaju je pobeda zemalja koje su veoma ranjive na klimatske promene, a obratile su se sudu nakon što su shvatile da nema globalnog napretka u rešavanju tog problema, prenosi BBC.

Slučaj bez presedana pred Međunarodnim sudom pravde pokrenula je grupa studenata prava sa pacifičkih ostrva, koja su najugroženija klimatskim promenama.

„Večeras ću lakše spavati. MSP je prepoznao ono što smo proživeli – našu patnju, našu otpornost i naše pravo na budućnost“, rekla je Flora Vano sa pacifičkog ostrva Vanuatu, koje se smatra državom koja je najugroženija zbog podizanja nivoa mora.

Međunarodni sud pravde ima globalnu nadležnost i više advokata reklo je za BBC da bi današnja odluka mogla da bude korišćena već sledeće nedelje, uključujući i na nacionalnim sudovima.

Aktivisti kampanje i advokati za klimatska pitanja nadaju se da će ova značajna odluka otvoriti put za nadoknadu štete od zemalja koje su istorijski trošile najviše fosilnih goriva i stoga su najodgovornije za globalno zagrevanje.

Mnoge siromašnije zemlje su podržale ovaj slučaj, tvrdeći da razvijene zemlje ne žele da ispune obećanja o rešavanju ovog rastućeg problema, ali razvijene zemlje tvrde da su postojeći sporazumi o klimi, uključujući i Pariski sporazum UN iz 2015. godine, dovoljni i da ne treba nametati nikakve dalje pravne obaveze.

Međunarodni sud pravde je danas odbacio taj argument, a sudija Ivasava Judži je rekao da ako zemlje ne razviju najambicioznije moguće planove za borbu protiv klimatskih promena, to bi predstavljalo kršenje Pariskog sporazuma.

Dodao je da se u ovom slučaju primenjuje šire međunarodno pravo, što znači da su i zemlje koje nisu potpisale Pariski sporazum, ili žele da ga napuste, poput SAD, i dalje obavezne da štite životnu sredinu, uključujući klimatski sistem.

„Današnja presuda je prekretnica u pravnom smislu“, rekla je viši advokat u Centru za međunarodno pravo životne sredine Džoi Čoudhuri.

„Današnjom autoritativnom istorijskom presudom Međunarodni sud pravde je prekinuo sa uobičajenom praksom i doneo je istorijsku odluku da oni koji trpe posledice klimatskih promena imaju pravo na nadoknadu štete, uključujući i putem nadoknade“, dodala je.

Sud je presudio da zemlje u razvoju imaju pravo da traže odštetu za posledice klimatskih promena, kao što su uništene zgrade i infrastruktura, a tamo gde nije moguće to obnoviti, vlade mogu tražiti nadoknadu štete.

„Ovo je ogromna pobeda za države ranjive na klimatske promene. To je ogromna pobeda za Vanuatu, koji je vodio ovaj slučaj“, rekla je advokatica Stefani Robinson iz Dauti Strit Čembersa, koja je zastupala Maršalska Ostrva.

Nije jasno koliko bi neka zemlja mogla da plati odštetu, ako bi bilo koji zahtev bio uspešan, a u analizi objavljenoj u časopisu „Nature“ navedeno je da su između 2000. i 2019. godine gubici od klimatskih promena iznosili 2,8 biliona dolara, ili 16 miliona dolara svakog sata.

Tokom iznošenja dokaza, sud je saslušao desetine stanovnika Pacifičkih ostrva koji su raseljeni zbog porasta nivoa mora, izazvanog klimatskim promenama.

Maršalska Ostrva su saopštila da troškovi prilagođavanja njihovog ostrva klimatskim promenama iznose devet milijardi dolara.

„To je devet milijardi koje Maršalska Ostrva nemaju. Klimatske promene su problem koji nisu izazvali, ali su zbog toga primorani da razmotre preseljenje svog glavnog grada“, rekla je Robinson.

Pored nadoknade štete, sud je takođe presudio da su vlade odgovorne za uticaj koje kompanija koje posluju u njihovim zemljama imaju na klimatske promene.

Posebno je navedeno da subvencionisanje industrije fosilnih goriva ili odobravanje novih licenci za naftu i gas može biti kršenje obaveza zemlje.

Ako neka država sada odluči da zatraži od MSP da donese odluku o nadoknadi štete, to može da uradi samo protiv zemalja koje su pristale na nadležnost tog suda, što znači da ne mogu da tuže SAD ili Kinu.

Slučaj, međutim, države mogu da pokrenu na bilo kom sudu u svetu, bilo da je domaći ili međunarodni, pozivajući se na današnju odluku MSP, objasnila je Čoudhuri i dodala da države sada mogu da tuže SAD pred sudom koji one moraju da priznaju, što su američki savezni sudovi.

On je, ipak, priznala da ostaje pitanje da li će stav MSP biti poštovan.