Mladi u Evropi u najgoroj fizičkoj kondiciji u poslednjih 60 godina
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Podeli vest:
To je pokazala najnovija studija naučnika sa Univerziteta u Saragosi.
Kako je navedeno u istraživanju objavljenom u časopisu „Sports medicine – Open“, mladi ne dostižu potreban nivo kondicije u pogledu snage, fleksibilnosti i telesnog sastava, piše Euronews.
Otkriveno je da je od 1990. godine do danas došlo do pada fizičke spremnosti dece povezane sa zdravljem.
U studiji, u kojoj je učestvovalo 417.362 mladih starosti od šest do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, u periodu od 1965. do 2023. godine, navodi se da je snaga gornjeg dela tela generalno opala od 1970-ih, s kratkim periodom stabilnosti između 1980. i 2000. godine pre ponovnog pada, a da se snaga donjeg dela tela, merena testovima skakanja, povećavala do 1980-ih, ali se od tada stalno smanjuje.
Naučnici su primetili i konzistentno, linearno pogoršanje, koje se ogleda u povećanju telesne masti, trend koji se često potcenjuje kada se koristi samo indeks telesne mase (BMI).
Navode i da je najgori trend bio u fleksibilnosti, koja pokazuje kontinuirani pad koji se ubrzao od 2000. godine.
Što se tiče kardiorespiratorne kondicije – sposobnosti srca, pluća i krvnih sudova da efikasno dostavljaju kiseonik radnim mišićima tokom produžene fizičke aktivnosti – autori su primetili da, nakon dugotrajnog pada, najnoviji podaci ukazuju na to da se trend možda stabilizovao između 2015. i 2023. godine.
Pokazalo se i da se nazire kriza gojaznosti kod dece i da se očekuje da će broj slučajeva do 2040. godine dostići 228 miliona, ali da su nivoi i dalje ispod onih zabeleženih u prethodnim decenijama.
„Ovi nalazi pojačavaju potrebu za pojačavanjem napora u promociji fizičke aktivnosti putem javnih institucija“, saopštili su istraživači.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da se deca i adolescenti svakodnevno imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne telesne aktivnosti, uključujući aktivnosti za jačanje mišića i kostiju najmanje tri puta nedeljno.
Kako je navela SZO, fizička neaktivnost uzrokuje oko šest odsto koronarne bolesti srca, sedam odsto dijabetesa tipa 2, 10 odsto raka dojke i 10 odsto raka debelog creva.
Pored toga, fizičkoj neaktivnosti pripisuju se prevremena smrt (devet odsto slučajeva), smrtnost od svih uzroka (7,2 odsto) i smrt od kardiovaskularnih bolesti (7,6 odsto).
Podeli vest:
