Nobelovu nagradu za hemiju dobila tri naučnika za razvoj „metalno-organskih okvira“
Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je naučnicima iz Japana, Australije i SAD, Susumu Kitagavi, Ričardu Robsonu i Omaru M. Jagiju, za razvoj „metalno-organskih okvira“, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka.
Podeli vest:
Ovu nagradu, dodeljenu ukupno 116 puta od 1901. godine, do sada je dobilo 197 laureata.
Najmlađi dobitnik nagrade iz oblasti hemije imao je 35 godina – Frederik Žolio, 1935. godine, a najstariji dobitnik bio je Džon B. Gudenaf, koji je 2019, u 97. godini, dobio ovu nagradu.
Naučnici Frederik Sang i Beri Šarples dva puta su dobili Nobelovu nagradu za hemiju.
Prošle godine, Nobelova nagrada dodeljena je biohemičaru sa Univerziteta u Sijetlu Dejvidu Bejkeru, kao i Demisu Hasabisu i Džonu Džamperu, naučnicima u Gugl DipMajndu, britansko-američkoj laboratoriji za istraživanje veštačke inteligencije sa sedištem u Londonu.
Njih trojica su nagrađena za otkriće tehnika za dekodiranje i dizajniranje novih proteina.
Njihov rad je koristio napredne tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, i ima potencijal da transformiše način na koji se prave novi lekovi i drugi materijali.
Prvi Nobel za 2025. godinu objavljen je u ponedeljak.
Nagrada za medicinu pripala je naučnicima Meri E. Brunkov, Fredu Ramsdelu i dr Šimonu Sakagučiju za njihova otkrića na polju imunologije.
Nagrada za fiziku pripala je Džonu Klarku, Mišelu H. Devoreu i Džonu M. Martinisu za njihovo istraživanje čudnog sveta subatomskog kvantnog tuneliranja koje unapređuje moć svakodnevnih digitalnih komunikacija i računarstva.
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost biće sutra objavljen, nagrada za mir biće objavljena u petak, a nagrada za ekonomiju sledećeg ponedeljka.
Ceremonija dodele nagrada održaće se 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, osnivača nagrade. Nobel je bio bogati švedski industrijalac i pronalazač dinamita.
Podeli vest:
