Objavljena lista o položaju žena u svetu: Danska na vrhu, Srbija napredovala
Danska, Švajcarska i Švedska su zemlje u kojima žene imaju najbolji položaj, a Srbija je na 32. mestu u svetu prema indeksu koji je 24. oktobra objavio Institut za žene, mir i bezbednost američkog Univerziteta u Džordžtaunu.
Podeli vest:
Uzimajući u obzir učešće žena u društvu, osećaj bezbednosti i izloženost diskriminaciji, Institut je napravio listu 177 zemalja sveta.
Srbija se sa skorom 0,835 našla na 32. mestu, za dve pozicije više nego na prethodnom indeksu za 2021/2022. godinu, ali je slabije plasirana nego 2019, kada je zauzela 24. mesto.
Među zemljama regiona Zapadnog Balkana Srbija je najbolje rangirana. Iza nje su Crna Gora, na 41. mestu, Severna Makedonija na 44, Albanija na 45, Bosna i Hercegovina na 55. i Kosovo na 100. mestu.
Na vrhu liste je Danska, sa skorom 0,932, a zatim Švajcarska, Švedska, Finska, Island i Luksemburg.
Položaj žena je najlošiji u Avganistanu, Jemenu i Centralnoafričkoj Republici.
Insitut za žene, mir i bezbednost je sproveo istraživanje u saradnji sa Institutom za istraživanje mira u Oslu, analizirajući tri dimenzije – inkluzivnu, pravnu i bezbednosnu, koje obuhvataju 13 indikatora, od obrazovanja i zaposlenja, zastupljenosti u parlamentu, pristupa pravdi, zaštiti od diskriminacije, do porodičnog i političkog nasilja.
Devet od 10 najbolje rangiranih zemalja su u Evropi, iako postoje značajne razlike među evropskim zemljama.
Najlošije ocenjena evropska zemlja je Ukrajina, na 117. mestu, zbog posebno niskog bezbednosnog rezultata u poređenju s drugim evropskim državama.
Posle Ukrajine, najlošije rangirane zemlje u Evropi su Kosovo i Azerbejdžan.
Posmatrajući evropske regione, najbolji položaj žene imaju u Skandinaviji, zatim Centralnoj Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu. Slede južna Evropa, istočna Evropa, Balkan pa Kavkaz.
U izveštaju se ocenjuje da rezultati istraživanja pokazuju da su društva u kojima je ženama dobro, takođe mirnija, više demokratska, prosperitetnija i bolje pripremljena da se prilagode klimatskim promjenama.
„Današnji svet se bori sa klimatskim vanrednim stanjem, usponom autoritarnih i antidemokratskih snaga, prisilnim raseljavanjem velikih razmera, razornim oružanim sukobima i višestrukim posledicama pandemije kovida-19. Ove složene i višeslojne krize ugrožavaju status žena i prete da ponište decenije napretka. Blagostanje žena i blagostanje nacija idu ruku pod ruku“, navodi se u izveštaju Instituta.
Podeli vest:
