Putin iz bunkera naredio jeftinije makarone

Kremlj je konačno reagovao na žestoki pad standarda građana. Ali je reagovao populistički, tako što je veštački ograničio rast cena životnih namirnica.

To može skupo da košta režim, piše politikolog Ivan Preobraženski. a prenosi DW.

Ruski premijer Mihail Mišustin potpisao je početkom sedmice niz dokumenata koji će, prema viđenju Vlade, pomoći da se snize, a potom i stabilizuju cene životnih namirnica.

Do toga je došlo nakon što je predsednik Vladimir Putin neočekivano oštro ukazao ministrima na rast cena nekih namirnica. Čime je izazvana takva Putinova reakcija i kuda će odvesti ovaj ekonomski eksperiment?

Ruske vlasti su u većem delu godine ignorisale nagomilane probleme. Još na proleće su upozoreni da dolazi prehrambena kriza, ali jedino što je vlast tada preduzela bilo je da kazni paničare i utvrdi kako to samo lobisti dižu galamu da bi isposlovali državnu pomoć, piše Dojče vele.

Potom su stručnjaci primenili osetan porast konzumacije hleba kao osnovne i jeftine životne namirnice, što je moglo da ukaže na sve tanje novčanike Rusa. Takođe, ruska valuta je u poslednje vreme pala sa 62 na 80 rubalja za dolar.

Moguće da su vlasti izbegavale temu, ne želeći da priznaju očiti pad standarda. Ili možda ministri nisu hteli da naljute predsednika. Putin od početka pandemije praktično ne napušta svoje bunkere u predgrađu Moskve i Sočiju, i od tada je još više otuđen od naroda.

To pokazuje i nedavno poređenje koje je napravio između tobože elitnog obroka – špageta u bolonjeze sosu – i ruskog narodnog recepta, testenine na mornarički način koja se jede samo sa mlevenim mesom. Očigledno predsednik nema pojma da siromašni Rusi od mesa možda mogu da priušte još samo piletinu. Misli da i dalje masovno jedu mornaričku testeninu, kao kad je on bio dete.

Danas kilogram smrznutih pilećih bataka košta 135 rubalja (175 dinara). To je osetno manje od 170 rubalja (220 dinara) koliko košta mleveno meso ili 165 rubalja (215 dinara) koliko košta 350 grama mesa iz konzerve, koje takođe dolazi u obzir za mornaričku testeninu.

Odnos prema rastu cena promenio se tek sredinom decembra. Vlasti su objavile da kreću u borbu za smanjenje cene šećera, brašna, testenine i biljnog ulja. Verovatno su ih uplašile dvocifrene stope rasta cena ovih proizvoda.

Kremlj je odmah video vezu sa izborima za Dumu koji moraju da se održe do septembra iduće godine. To je jedina bojazan vlasti. Inače, podrška samom Putinu ostala je visoka, a trenutno nema ni pomena vrednih protesta.

Pa ipak, sve više istraživanja pokazuje da su Rusi aktivno počeli da štede na hrani i drugim potrepštinama. Kremlj očito hoće da zaustavi problem pre nego što se narodno stezanje kaiša odrazi na rezultat „Jedinstvene Rusije“ na izborima naredne godine.

No izbor taktike za rešenje skoka cena, blago rečeno, nije optimalan. Dogovor sa veletrgovcima i proizvođačima šećera recimo predviđa fiksne cene sve do aprila. Fiksna cena nije svuda ista – iza Urala, u azijskom delu Rusije, cene će biti više zbog viših troškova isporuke. Tako je bilo i u Sovjetskom Savezu, koji je imao tri cenovne zone.

Sama ideja da cene ne reguliše tržište već dogovor deluje kao planska privreda iz doba komunizma. Takve mere često izazivaju da se proizvodi prodaju tamo gde su skuplji ili da se namerno proizvodi manje. Obično pada i kvalitet samih proizvoda.

Još jedna opasnost je odloženi rast cena. Već u aprilu bi one mogle da eksplodiraju jer će proizvođači hteti da nadoknade gubitak profita. Onda će se tek osetiti nezadovoljstvo. Tako bi ovaj populizam sa makaronama mogao da pogodi ne samo ruske novčanike, već i vladajući režim.

Kremlj je konačno reagovao na žestoki pad standarda građana. Ali je reagovao populistički, tako što je veštački ograničio rast cena životnih namirnica.