„Tek će se tresti“: Serije zemljotresa već dugo potresaju region, stručnjaci upozoravaju na rizike koji prete
Podeli vest:
Zemljotres jačine 4,8 stepeni Rihterove skale pogodio je 30. juna ujutru Bosnu i Hercegovinu. Epicentar je bio nedaleko od Širokog Brijega, a podrhtavanje tla osetilo se i duž Dalmatinske obale, između Makarske i Mostara. Potres nije napravio materijalnu štetu, ali stručnjaci upozoravaju da je u pitanju tektonski aktivno područje koje će se tek tresti i da je Jadransko primorje najugroženije. Treba li da brinemo od mogućih jačih potresa i koliko smo za to spremni?
Najpre se čuje zveckanje nameštaja, zatim glasovi uzbune i panike, na kraju – ništa. Ljudi ostaju bez članova porodica, kuća… Nakon Petrinje u Hrvatskoj i Drača u Albaniji, seizmolozi kažu da je Balkan ušao u period u kom će biti jakih zemljotresa.
„U proteklih godinu dana imali smo serije takvih zemljotresa u Srbiji, koji svedoče o tome da se seizmička aktivnost i potencijal lagano podiže, i da će u nekoj budućnosti… da će u nekih narednih desetak godina sigurno i na prostoru, kao i na drugim prostorima na Balkanu, biti sličnih zemljotresa kakav je bio i kraljevački zemljotres“, rekla je za Euronews Srbija seizmolog Slavica Radovanović.
Stručnjaci upozoravaju da će nove udare pratiti novi izazovi za stanovništvo.
„Postoje elementi sa kojima se u prošlosti nismo susreli, a to su visoki objekti. Mi nemamo takva iskustva, naši ljudi ne znaju dobro da se ponašaju, vlasnici tih objekata nisu preduzeli najsavremenije metode da obaveste, edukuju svoje stanare. Tako da će to sigurno biti jedno neprijatno iskustvo. Opet ćemo nešto naučiti iz zemljotresa“, dodala je Radovanović.
Problem sa starim objektima jeste to što ne postoje podaci njihove seizmičke otpornosti, piše Euronews Srbija.
„Ljudi misle da su stariji objekti bezbedniji seizmički, što nije baš tako lako reći, jer naše znanje o zemljotresnom inženjerstvu je sada veće nego pre pedeset ili sto godina. Materijali koji se koriste su savremeniji i bezbedniji. Kontrole su bolje i metode koje koristimo su prilično savremeniji“, istakao je Marko Marinković sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Kako postupiti u slučaju zemljotresa
Međutim, dešava se da građevinski investitori ne sarađuju s projektantima, i na taj način novi objekti imaju manju seizmičku otpornost.
„Nailazili smo na slučajeve gde je dolazilo do nedopustivih katastrofalnih ušteda u kvalitetu i količini materijala, betona, armature, što svakako nije prema propisima“, dodaje Marinković.
Iako jaki zemljotresi nisu česta pojava kod nas, važno je da građani znaju kako se postupa u takvim okolnostima.
„Problem nastaje zato što većina građana, pod panikom, krene da se evakuiše, odnosno krene da izlazi da napušta objekat i u tom trenutku dolazi najviše do povređivanja. Ne treba napuštati objekat već treba stati na bezbedno mesto, to su najčešće dovraci i vrata, u blizini nosećih zidova“, rekao je Načelnik Nacionalnog centra 112 Davor Vidović.
Nekoliko razornih zemljotresa u poslednjih pola veka
U poslednjih pola veka, na Balkanu se desilo nekoliko razornih potresa. Skoplje je uništeno 1963, i tada je poginulo više od 1.000 ljudi. U Crnoj Gori je 16 godina kasnije razoreno 250 naselja, Drač je pre tri godine ostao bez predestoro ljudi i hiljadu objekata, a Kraljevo će 2010. godinu pamtiti po jednoj od najvećih prirodnih katastrofa.
Prema karti svih zemljotresa u regionu od 1960. godine, koju je objavio Evromediteranski seizmološki centar (EMSC), tri su bila najrazornija, od kojih su dva pogodila Albaniju.
Prvi, najjači, magnitude 6.9 po Rihteru dogodio se 15. aprila 1979. godine oko 15 kilometara od crnogorske obale, i u tom potresu je poginulo 129 ljudi. Drugi je 1. juna 1905. pogodio Skadar, bio je jačine 6.6 po Rihteru i tom prilikom je poginulo 120 ljudi. Treći, već pomenuti, i ujedno najrazorniji zemljotres dogodio se takođe u Albaniji 2019. godine – njegova jačina je bila 6.4 po Rihterovoj skali i tada je poginula 51 osoba.
„Ovo područje nije direktno izloženo najjačim zemljotresima, ali se nalazi u takozvanoj ‘drugoj zoni’, što znači da ipak ima potencijala za zemljotrese. Svi zemljotresi na Balkanu direktno su povezani sa podvlačenjem afričke ploče pod evropsku, što uzrokuje i zemljotrese i buđenje vulkana. Jedno od takvih mesta je i Etna, u Italiji“, rekao je ranije za Euronews Srbija prof. Dragan Milanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
On je pojasnio da se zemljotresi događaju i kada ploče „kleknu“ jedna pod drugu, ali da se nikada ne zna intenzitet kojim će se to desiti, niti gde. Takođe, ne postoji ni neki univerzalan odgovor zbog kog se dešavaju zemljotresi, već geolozi i seizmolozi stalnim posmatranjem pokušavaju da shvate uzroke.
Zemljotres jačine 4,8 stepeni Rihterove skale pogodio je 30. juna ujutru Bosnu i Hercegovinu. Epicentar je bio nedaleko od Širokog Brijega, a podrhtavanje tla osetilo se i duž Dalmatinske obale, između Makarske i Mostara. Potres nije napravio materijalnu štetu, ali stručnjaci upozoravaju da je u pitanju tektonski aktivno područje koje će se tek tresti i da je Jadransko primorje najugroženije. Treba li da brinemo od mogućih jačih potresa i koliko smo za to spremni?
Podeli vest:
