Uticaj pandemije na mentalno zdravlje dece

Godinu dana od početka pandemije kovida 19 deca širom sveta suočavaju se sa destruktivnom i izopačenom „novom normalom, a prema ključnim parametrima o razvoju dece, beleži se nazadovanje.

U proteklih godinu dana je došlo do skoka broja gladne, izolovane, zlostavljane i anksiozne dece, upozorava Unicef.

Kako kažu u Unicefu, obrazovanje je prekinuto za stotine miliona dece dok je njihov pristup uslugama zaštite i zdravstvenim uslugama, uključujući rutinsko vakcinisanje, ozbiljno ugrožen. Unicef takođe ukazuje da pandemija utiče i na mentalno zdravlje najmlađih time što njihove porodice vodi u siromaštvo.

Broj gladne, izolovane, zlostavljane, anksiozne dece koja žive u siromaštvu i koja se prisiljavaju na brak se povećava. Istovremeno, smanjen im je pristup obrazovanju, socijalizaciji i glavnim uslugama, uključujući one koje se tiču prehrane, nege i zaštite. Imamo nepogrešive znake da će deca godinama nositi ožiljke pandemije.

Očekuje se da stopa siromaštva među decom u zemljama u razvoju poraste za oko 15 odsto. Prognozira se da će u ovim zemljama broj dece koja žive u siromašnim domaćinstvima porasti za 140 miliona.

Na globalnom nivou su škole gotovo godinu dana zatvorene za više od 168 miliona dece. Svako treće dete školskog uzrasta nema mogućnost da pristupi učenju na daljinu pošto su im škole zatvorene.

Svako sedmo dete ili adolescent skoro godinu dana živi u kućnom karantinu, što je jedna od mera za sprečavanje širenja pandemije, što ih čini depresivnim, anksioznim i izolovanim.

Prema podacima Unicefa, više od 94 miliona ljudi je u opasnosti da se ne vakciniše zbog pauziranja kampanja protiv malih boginja u 26 zemalja.

Godinu dana od početka pandemije kovida 19 deca širom sveta suočavaju se sa destruktivnom i izopačenom „novom normalom, a prema ključnim parametrima o razvoju dece, beleži se nazadovanje.