Više od 12 miliona radnika u EU prima minimalnu zaradu, a razlike među državama su drastične. Kada se plate prilagode troškovima života, jaz se smanjuje.
Radna snaga u Srbiji je u proseku starija nego u ostatku Evrope. U Evropskoj uniji više od 55 godina ima svaki peti zaposleni, dok je u Srbiji u toj dobi svaki četvrti radnik. Uz Nemačku, Srbija je na vrhu liste zemalja sa najstarijom radnom snagom u Evropi.
Prosečni mladi Evropljanin odlazi od roditelja sa 26 i po godina. Ipak, Evropa je po ovom pitanju podeljena na tri različita sveta.
Holandija ove godine postepeno uvodi potpuno zabranu za građane da kupuju i koriste pirotehnička sredstva.
Grenland je saopštio da je zatražio sastanak sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom, nakon nedavnih izjava američke vlade o ovoj danskoj teritoriji.
Saobraćaj se u zemljama regiona odvija otežano zbog snega, kiše i klizavih kolovoza. Velike količine teškog snega koji je napadao tokom noći oborio je veliki broj stabala zbog kojih je jedna osoba smrtno stradala.
Svaki treći let u Evropi kasnio je tokom 2025. godine, dok je u Nemačkoj kašnjenje zabeleženo kod svakog četvrtog leta, pokazuje najnovija analiza portala FlightRight, koju je objavio Bild.
Kulturni centar „Mija Aleksić“ iz Gornjeg Milanovca biće domaćin prvog izdanja evropskog programa LUX Audience Award 2026 u Srbiji, inicijative koju zajednički organizuju Evropska filmska akademija i Evropski parlament.
Broj vrsta divljih pčela kojima preti izumiranje u Evropi se više nego udvostručio u protekloj deceniji, a slična situacija je i sa ugroženim vrstama leptira, pokazala je najnovija studija, prenose danas britanski mediji.
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je u avgustu sa julskih rekordno niskih 6,2 odsto na 6,3 odsto, objavio je Evrostat.
Iako je pitanje eutanazije i potpomognutog umiranja i dalje kontroverzno širom sveta, sve veći broj zemalja ima ili razmatra usvajanje zakona o tome.
Mala i srednja preduzeća najčešće se nalaze na udaru malvera maskiranog u legitimne alate, pokazali su podaci istraživanja kompanije Kasperski, prikupljenih u Srbiji i 16 odbranih zemalja Evrope od januara do aprila ove godine.
Hakerski napad na sistem za prijavu i ukrcavanje još uvek remeti normalan rad pogođenih aerodroma te se, prema najnovijim podacima, kašnjenja letova beleže i dalje, a aerodrom u Briselu je zatražio od avio-kompanija da otkažu oko polovinu današnjih letova zbog problema koji još nisu rešeni.
Sajber napad usmeren na provajdera usluga za sisteme za prijavu i ukrcavanje poremetio je rad na nekoliko evropskih aerodroma, uzrokujući kašnjenja letova i otkazivanja na aerodromima Briselu, Berlinu i Londonu.
Globalno tržište čokolade suočilo se sa drastičnim rastom cena u protekloj godini, a glavni uzrok nalazi se u lošoj žetvi kakaa u Gani i Obali Slonovače, najvećim svetskim proizvođačima te sirovine, prenosi Euronews.
Kako bi došli do odgovora, istraživači sa Instituta za kvalitet života nedavno su objavili Indeks srećnih gradova za 2025. godinu, prateći 82 pokazatelja sreće kroz šest glavnih kategorija: građani, upravljanje, životna sredina, ekonomija, zdravlje i mobilnost. Indeks meri politike koje doprinose kvalitetu života, kao i njihovu primenu i uticaj na stanovnike.
Naučna studija je pokazala da bi solarni paneli u svemiru mogli da smanje potrebe Evrope za obnovljivom energijom sa kopna za 80 odsto do 2050. godine. Istraživači takođe ukazuju da bi sistem mogao da reši probleme sa neredovnim i vremenskim uslovima od kojih zavisi proizodnja na zemlji.
Vreme je godišnjih odmora i najviše vremena posvećujemo istraživanju odabrane destinacije, smeštaja, blizine plaže, kulturno-istorijskim znamenitostima, ugostiteljskoj ponudi… Međutim, često zaboravljamo da u većini evropskih zemalja postoje stroga pravila vezana za ponašanje turista. Neznanje može skupo da vas košta.
Dok se u Danskoj parovi razvode za skromnih 100 evra, Italijani moraju da izdvoje skoro 30.000 evra. U Srbiji se godišnje sklopi oko 32.000 brakova, a oko 10.000 parova se razvede sa troškovima od 300 do 2.000 evra.
Zbog ekstremnih vrućina, Evropi je neophodna strategija hlađenja – u suprotnom, slede krize, upozorava Atlantski savet. Jedno od sistemskih rešenja koje struka predlaže, pa i u Srbiji, jeste mogućnost „daljinskog hlađenja“ iz toplana.
