Dok Holanđani rade najmanje, zaposleni u Srbiji među najopterećenijima
Prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, dok je u Srbiji trajala 40,6 sati, pokazuju objavljeni podaci Evrostata.
Podeli vest:
Ako se analiziraju sve zemlje obuhvaćene anketom, zaključuje se da se prošle godine duže radilo samo u Bosni i Hercegovini – 40,9 sati nedeljno i Turskoj – 42,4 sata na nedeljnom nivou.
U Evropskoj uniji je broj prosečnih radnih sati nedeljno osetno pao u odnosu na 36,9 sati, koliko je beleženo 2015. godine, dodaje se u izveštaju.
Najduža prosečna radna nedelja među članicama Evropske unije zabeležena je prošle godine u Grčkoj i iznosi 39,6 sati rada nedeljno. Slede Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, dok je u Litvaniji prosečna radna nedelja trajala 38,4 sata.
Holandija sa najkraćim radnim vremenom
Sa druge strane, najkraće radno vreme imala je Holandija sa prosečno 31,9 sati nedeljno, kao i Danska i Nemačka sa po 33,9 radnih sati, uz Austriju sa 34 sata rada nedeljno.
Posmatrano po zanimanjima, najduže su radili zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa prosečno 42 sata nedeljno.
Menadžeri su prosečno radili 40,6 sati nedeljno, dok su pripadnici oružanih snaga beležili približno 39,4 sata rada.
Najkraće radno vreme imali su radnici na jednostavnim poslovima sa prosečno 31,8 sati nedeljno, administrativni službenici sa 34 sata i zaposleni u uslužnim i prodajnim delatnostima sa 34,5 sati rada nedeljno, navodi se na veb-stranici Evrostata.
Podeli vest:
