Svinjsko meso najviše poskupelo u prošloj godini: Jaja, mleko, živina jeftinije
Otkupne cene na domaćem tržištu svinja rekordno su porasle u poslednjih godinu dana, što je vidljivo i u radnjama i u mesarama.
Otkupne cene na domaćem tržištu svinja rekordno su porasle u poslednjih godinu dana, što je vidljivo i u radnjama i u mesarama.
Svetski Indeks cena hrane u maju je porastao 0,9 procenata u odnosu na april, zbog povećanja cena žitarica i mlečnih proizvoda, koje je bilo mnogo veće od smanjenja cena šećera i biljnih ulja. Indeks cena mesa bio je gotovo nepromenjen. Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija, saopštila je da, iako je registrovan treći uzastopni mesečni porast u maju, indeks je ostao manji za 3,4 odsto u odnosu pre godinu dana.
Hrana je u proteklih godinu dana, prema zvaničnoj statistici, poskupela osam odsto. Pojedine namirnice su, međutim, uvećale cenu i znatno iznad ovog nivoa. Prema podacima koje je portalu N1 dostavio Republički zavod za statistiku, svinjsko meso je za 12 meseci poskupelo za 12,7 odsto, pasulj za 10,5 odsto, konzervisana riba 10,3 odsto, suvo voće za 8,8 odsto, dok je sušeno i prerađeno povrće znatno više uvećalo cenu – za 18,4 odsto, a so i začini za 13 procenata.
Udruženje hotelijera i restoratera Srbije HORES predložiće Vladi Srbije i resornim ministarstvima smanjenje stope PDV-a na hranu u hotelima i restoranima s dosadašnjih 20 na 10 odsto. Time bi se Srbija pridružila grupi od više od 20 evropskih zemalja koje već imaju redukovanu poresku stopu na ove usluge.
Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji u aprilu ove godine su u odnosu na april 2023. godine povećane za 10 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Iako je Srbija jedna od zemalja članica Mreže za prijavljivanje prevara u vezi sa hranom, čini se da je sistem objavljivanja informacija o prehrambenoj bezbednosti na vrlo niskom nivou. Državna revizorska institucija je saopštila da je utvrdila niz manjkavosti u državnom sistemu za bezbednost hrane, među kojima je i nepotpuni zakonodavni okvir u toj oblasti.
U uslovima prošlogodišnje visoke inflacije potrošačima su se nudili proizvodi sa oznakom „Bolja cena“ u okviru akcije koju je država dogovorila sa više trgovinskih lanaca, a u kojoj su se određeni artikli prodavali po nižoj ceni. Nedavno je najavljena nova akcija za potrošače koja će, prema rečima ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića, podrazumevati još više proizvoda na listi i atraktivnije cene.
Iako je proteine najjednostavnije dobiti iz mesa, oni koji ne žele ili iz nekog razloga ne mogu konzumirati meso, proteine će morati potražiti među nekim drugim namirnicama, a najčešće su to žitarice i semenke.
Hrana životinjskog porekla u Srbiji je bezbedna i kvalitetna, kažu u veterinarskoj inspekciji. Uoči predstojećih praznika, očekuje se povećana potrošnja namirnica životinjskog porekla, a nadležne službe pojačaće inspekcijski nadzor – pre svega, u većim gradovima i turističkim centrima. Kontrole su usmerene na bezbednost hrane, njeno poreklo, pravilno deklarisanje, rokove trajanja i kvalitet.
Da li po zakonu na prehrambenim proizvodima mora da bude navedeno i ime proizvođača. Na društvenim mrežama u regionu nedavno je pokrenuta ova tema jer sve više potrošača primećuje da se na rafovima trgovina nalaze proizvodi na kojima ova informacija nedostaje.
Domaćinstva u svetu su u 2022. godini bespotrebno dnevno bacala oko milijardu obroka, procena je Ujedinjenih nacija (UN) koje su danas osudile „tragediju“ rasipanja hrane u svetu.
Ministar Tomislav Momirović rekao je za RTS da je akcija „Bolja cena“ značajno doprinela obaranju cena i zato će se u novim okolnostima doneti nova adekvatna mera.
Da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane pokazao je prvi izveštaj Državne revizorske institucije o bezbednosti hrane. I dok ne dobijemo efikasniji sistem kontrole tržišta, savet potrošačima je da uvek čitaju deklaracije i da hranu kupuju na mestima koja su za to predviđena.
Najčešće se potrošači obmanjuju kada su u pitanju sokovi, kafa, sir, rakija, vino. Istraživanje Klastera „Ujedinjeni za kvalitet“ pokazalo je da se u 88 odsto slučajeva u prodavnicama nudi lažni med kao pravi. Nenad Vujović iz Odeljenja inspekcije za bezbednost hrane Ministarstva poljoprivrede kaže da je naša zakonska regulativa pokrila sve nepravilnosti u vezi sa hranom, pa i ovu takozvanu obmanu potrošača, ali ističe da njihova statistika pokazuje da takvih proizvoda ima, ali da ih je malo.
Prvi objavljeni podaci nedavno završenog popisa poljoprivrede neprijatno su iznenadili agroekonomske analitičare iako su, kako sami kažu, očekivali negativne trendove i padove u ovoj oblasti. Za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10 odsto.
Prevare u vezi sa hranom su problem otkada je proizvodnja postala profitabilna. Gotovo da nema proizvoda u prehrambenoj industriji koji u nekom trenutku nije falsifikovan, od mleka i mlečnih proizvoda, čokolade i konditora, mesa i mesnih prerađevina, biljnog ulja, voćnih sokova, meda i alkoholnih pića.
Niže cene rinfuzne robe neretko su jedan od razloga zašto se ljudi odlučuju da kupuju „namirnice na meru“ u takozvanim radnjama „zdrave hrane“, kojih ima širom Srbije. Međutim, malo ko proverava kakvog su kvaliteta proizvodi koje nam prodaju bez deklaracije i koliko su bezbedni za upotrebu.
Od bolesti koje se prenose putem hrane na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi u svetu, a prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, te je najveća obmana potrošača kada je reč o proizvodima kao što su čokolada, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja „Bezbednost hrane u Srbiji“.
Na stranici World of Statistics objavljen je pregled cena obroka u jeftinim restoranima po državama sveta, a najskuplja je Švajcarska s prosekom od 28,99 dolara.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2023. godine su u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 7,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Rast cena u odnosu na novembar stabilizovao se na 0,1 odsto. Potrošačke cene na nivou cele 2023. porasle su u proseku za 12,1 odsto u odnosu na 2022.