Tokom zime, psima i mačkama je kao i nama, potrebna jača hrana koja obiluje masnoćama i pomaže da održe optimalnu telesnu temperaturu i nivo energije. Međutim, sa hladnijim vremenom, napuštenim životinjama teže da dođu do obroka, zbog čega im je sada potrebnija pomoć svih ljudi dobre volje.
U Srbiji se neretko dešava da se pojedini proizvodi povuku iz prodavnica jer se koja se sumnja da nisu bezbedni za korišćenje. Ove godine, povučen je ajvar jednog poznatog proizvođača. Pored toga povučene su i nudle i više vrsta slatkiša iz jednog od najvećih lanaca supermarketa.
Sa poljskog tržišta povučen je keks iz naše zemlje koji je imao četiri puta više konzervansa 220 nego što je dozvoljeno. I prošle godine u istom mesecu je sa hrvatske granice vraćen u Srbiju keks koji je sadržao kancerogeni sastojak titanijum-oksid E171, inače zabranjen u EU. Ni u jednom od ovih slučajeva nismo saznali o kojem keksu je reč, tako da postoji mogućnost da je taj isti slatkiš ponuđen našim sugrađanima na nekom popustu.
Božićni post počinje 28. novembra i traje 40 dana – do Badnjeg dana, 6. januara.
Ministarstvo poljoprivrede trenutno radi na izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, kao i na donošenju Zakona o službenim kontrolama, čime bi trebalo da se uvede i novi termin – prevare u hrani.
Cene poljoprivrednih proizvoda od povrća, voća pa jaja, mesa i sira dosta se razlikuju u gradovima u Srbiji.
Kraj oktobra u Srbiji je početak povećane potražnje za mesom i mesnim prerađevinama zbog sezone slava. Obično uz veću potražnju dolazi i do rasta cene ovih proizvoda.
Prema novoj studiji, poreklo snažne ljubavne veze modernih ljudi sa ugljenim hidratima možda je starije od čoveka samog.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije negiralo je da će u narednih godinu dana biti spuštena granična vrednost aflatoksina u sirovom mleku, navodeći da granica ostaje 0,25 mikrograma po kilogramu te namirnice.
Izgleda da postoji tajna veza između stresa i povećanja telesne težine.
Priprema lagane i zdrave večere za celu porodicu može biti pravi izazov u brzom tempu svakodnevnog života. Sa sve većim naglaskom na zdravu ishranu i balansirane obroke, mnogi traže recepte koji su ne samo ukusni, već i laki za pripremu.
Međugodišnja inflacija u septembru je blago usporila u odnosu na avgust i iznosila 4,2 odsto, a cene su na mesečnom povećane za 0,1 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Većina građana Srbije (76 odsto) veruje da postoji veza njihovog raspoloženja i hrane koje jedu, dok sedam odsto smatra da takva veza ne postoji, pokazuje istraživanje u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“.
Referentna vrednost svetskih cena prehrambenih proizvoda u septembru zabeležila je najbrži rast u proteklih 18 meseci, sa povećanjem kotacija za sve obuhvaćene grupe roba, a na čelu sa šećerom, saopšteno je danas iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Od početka godine, prema evidenciji baze NEPRO, sa rafova u radnjama povučeno je više od 80 artikala.
U marketima najveći broj kupaca proverava rok trajanja proizvoda, a gotovo niko ne proverava da li je naziv proizvoda opravdan njegovim sastojcima.
Orašasti plodovi se smatraju zdravom hranom, ali ne i ako su termički obrađeni.
Dnevno se u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane, deset puta više nego što se donira. Sa druge strane, više od 450.000 građana nema redovne obroke. Dok se radi na lakšoj proceduri prilikom donacija veće količine hrane, pojedine kompanije organizuju akcije kako bi pomogle gladnima. Tokom jula, svi kojima su potrebni obroci, mogli su pakete hrane da preuzmu na 14 lokacija u Srbiji, u okviru projekta „Hrana za sve“ tokom kojeg je planirano da se donira približno 400 tona hrane.
Nutricionistkinja Branka Mirković i fizička hemičarka Svetlana Stanišić saglasile su se da je zavisnost od hrane čest problem u današnje vreme i da ljudima nije lako da tu zavisnost osveste.
Kiša i vlaga, u kombinaciji sa suncem, poslednjih dana podstiču rast vrganja i lisičarki po hrastovim šumama. Međutim, pri branju pečuraka uvek treba biti oprezan. Trovanja su česta, pogotovo kada su u pitanju sušene gljive, upozorava gost Jutarnjeg programa, dr Aleksandar Knežević, mikolog sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
