igra

Nedavno je moja ćerka dobila staru drvenu kuću za lutke. Dok sam joj pomagala da izvadi i rasporedi minijaturni nameštaj i posuđe, shvatila sam da ja, mama, takozvana odrasla osoba, ređam stvari, određujem položaj lutki i govorim joj gde da stavi onih nekoliko sitnica koje je uspela da uzme. Dete je sedelo iza „zida“ kućice i uglavnom posmatralo mamu koja se igra. Kada sam shvatila ko je gde i da je neka mala Zorka preuzela uzde i zaigrala se, povukla sam se, fotografisala detalje i slala članicama porodice. Iako sam očekivala pozitivne reakcije, nisam predvidela da će jedna po jedna baka i tetka početi da se javljaju i traže svoje termine za igru.