08.08.2025. | 18:30 > 21:20
Pregovori o minimalcu za 2026. godinu počinju 18. avgusta
Početak pregovora o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu zakazani su za 18. avgust, objavljeno je na sajtu Socijalno ekonomskog saveta.
Početak pregovora o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu zakazani su za 18. avgust, objavljeno je na sajtu Socijalno ekonomskog saveta.
Minimalna cena rada od 1. oktobra biće 337 dinara po radnom času, neto, navodi se u Odluci Socijalno-ekonomskog saveta, objavljenoj u Službenom glasniku.
Andrej Brkić iz Unije poslodavaca Srbije rekao je da pregovori o povećanju minimalne cene rada nisu bili laki, ali da je postignut istorijski dogovor o povećanju za 9,4 odsto, ali i da su poslodavci zahtevali čitav set mera kako ne bi trpela privreda. Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije napominje da mera o minimalnoj zaradi obuhvata 90.000 ljudi ali da je neophodno pričati i o prosečnoj zaradi da ne bi došlo do neke vrste uravnilovke zarada.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da će taj sindikat tražiti veće povećanje minimalne zarade za 2026. godinu od predviđenih 10,1 odsto, odnosno sa 500 na 550 evra.
Minimalna cena rada u Srbiji od oktobra će biti veća za 9,4 odsto i iznosiće više od 500 evra, dogovoreno je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će konačna odluka o povećanju minimalne cene rada biti doneta u naredne dve nedelje.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (ŠŠ) Zoran Mihajlović najavio je da će danas biti održana sednica kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će se razgovarati o minimalnoj ceni rada u Srbiji.
Većina članova Unije poslodavaca Srbije (UPS) smatra da postoji prostor za uvećanje minimalne zarade u Srbiji, izjavila je Ljiljana Pavlović iz UPS-a.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi 65 odsto poslodavaca prihvatilo povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto u oktobru, ako država poveća neoporezivi deo plate.
U Vladi Srbije je održana 123. redovna sednica Socijalno–ekonomskog saveta na kojoj su započeti pregovori o povećanju minimalne zarade, na osnovu predloga Vlade Srbije.
Direktne strane investicije i državni infrastrukturni projekti iscrpeli su svoj potencijal da budu motor razvoja domaće ekonomije, a da bi Srbija nastavila privredni rast – mora da radi na dodatnom jačanju domaćeg privatnog sektora, kažu stručnjaci. Napominju da produktivnost rada raste sporije od zarada, te da bi povećanje minimalne zarade dodatno pogodilo domaće privrednike.
Ministar finansija Siniša Mali najavio je vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra ove godine na 500 evra i dodatno povećanje 1. januara iduće godine.
Neto iznos minimalca u Hrvatskoj će biti veći za oko 80 evra i dostići će 750 evra, dok će u Srbiji minimalac iznositi 460 evra.
Unija poslodavaca Srbije još uvek nije izašla sa predlogom konkretnog iznosa za koji bi trebalo da bude povećana minimalna cena rada.
Danas počinju pregovori o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu.
Pregovori o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu počinju sutra, a prema rečima članice pregovaračkog tima iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) Ljiljane Pavlović stav poslodavaca uoči početka pregovora jeste da je minimalac neophodno povećati, ali da bi u tom slučaju valjalo smanjiti poreze i doprinose na zarade.
Savez samostalnih sindikata Srbije je najavio da će predložiti da minimalna zarada 2025. godine bude 60 odsto vrednosti prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara ili 355,5 dinara po satu.
Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Zarada je za svakog zaposlenog najznačajnije pravo po osnovu rada. Zakon o radu propisuje iz čega se sve zarada sastoji, kao i kada i u kom iznosu se plaća naknada zarade. Zakon isto tako uređuje i pojam minimalne zarade, odnosno iznosa zarade ili njene naknade ispod koje se ne može ići. To je granica koju poslodavac mora da poštuje.
U ovoj godini predviđeno je povećanje BDP-a od 2,5 do 3,5 odsto, a prosečna inflacija će biti 5,9 odsto.