Vlada Srbije usvojila je uredbu o prestanku važenja uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, kao i izmenjenu uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“ kojom se koriguje cena te namirnice, budući da su porasli troškovi proizvodnje, pre svega cene energenata.
U zavisnosti od proizvoda, na deklaracijama artikala mora da piše „upotrebljivo do“ ili „najbolje upotrebiti do“.
Najzdravije je jesti sveže pripremljenu hranu, ali ponekad ne možemo zbog ubrzanog načina života.
Najjeftiniji gradovi u Srbiji postaju sve više privlačni mlađoj populaciji, koja uključuje studente i mlade porodice. Studirati se može i van Beograda, a i odgajanje dece je definitivno lakše u mestima gde je potrošačka korpa jeftinija.
Zdravi obroci i hranljive namirnice u pravoj meri i količini – svi znamo da je zdrava ishrana osnova za blagostanje i ravnotežu u našem telu.
Cene poljoprivrednih proizvoda od povrća, voća pa jaja, mesa i sira dosta se razlikuju u gradovima u Srbiji.
Nedostatak vitamina B12 može biti posledica nedovoljne konzumacije namirnica bogatih ovim vitaminom, ili nemogućnosti našeg organizma da ga pravilno apsorbuje.
Rasipanje hrane je jedan od najvećih problema sa kojima se svet danas suočava, ali dobra stvar je što svako od nas može pomoći u rešavanju ovog problema.
U marketima najveći broj kupaca proverava rok trajanja proizvoda, a gotovo niko ne proverava da li je naziv proizvoda opravdan njegovim sastojcima.
Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, objavljen 30. avgusta 2024. godine, donosi ključne regulative koje će značajno uticati na kvalitet i bezbednost prehrambenih proizvoda na tržištu Srbije.
Hrana je u proteklih godinu dana, prema zvaničnoj statistici, poskupela osam odsto. Pojedine namirnice su, međutim, uvećale cenu i znatno iznad ovog nivoa. Prema podacima koje je portalu N1 dostavio Republički zavod za statistiku, svinjsko meso je za 12 meseci poskupelo za 12,7 odsto, pasulj za 10,5 odsto, konzervisana riba 10,3 odsto, suvo voće za 8,8 odsto, dok je sušeno i prerađeno povrće znatno više uvećalo cenu – za 18,4 odsto, a so i začini za 13 procenata.
Nakon prva tri kvartala 2023. godine prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena iznosio je 13,9 odsto, objavio je juče Republički zavod za statistiku. I u trećem kvartalu, kao i u prvoj polovini godine, na rast cena najviše su uticali mlečni proizvodi, povrće, meso, struja, hleb, žitarice i ogrev. U analizi „Trendovi, treći kvartal 2023” navodi se da je međugodišnji rast cene hrane u prva tri kvartala 2023. od 22,3 odsto bio najviše određen rastom cena mlečnih proizvoda za 33,9 odsto. To jest rastom cena jogurta, voćnog jogurta, s dodatkom žitarica, kefira i slično, svežeg sira svih vrsta i punomasnog mleka, učestvujući u ukupnoj strukturi rasta cena sa 12,4 odsto, prenosi Tanjug.
Iako se čini kao najbrža i najjednostavnija opcija kada ste veoma gladni i užurbani, podgrevanje namirnica u mikrotalasnoj nije uvek dobra ideja.
Šargarepa se u Beogradu prodavala za 150 dinara, koliko je koštala i u Užicu, Pančevu i Sremskoj Mitrovici, dok je najjeftinija bila u Nišu gde je koštala 79,99 dinara.
Svake godine se u Srbiji baci skoro 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.
Mesec dana posle početka akcije „Bolja cena“ možemo reći da su njeni efekti bolji nego što smo očekivali, izjavio je danas ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.
