„Razlika između prosečne i medijalne zarade predstavlja pokazatelj nejednakosti zarada. Što je ta razlika veća, nejednakost u zaradama je veća. Kod nas ta razlika iznosi negde oko 25 posto”, kaže za „Vreme“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih izjavila je za RTS da svaka peta zaposlena mlada osoba ima primanja oko 80.000 dinara, ali da je potrošačka korpa 100.000 dinara, što im onemogućava da se ranije osamostale. Ističe da su mladi spremni da rade, ali da svoj rad vrednuju i ne žele neplaćene radne prakse.
Zvanična statistika saopštila je da je kupovna moć građana Srbije u trećem kvartalu bila slabija nego u drugom, pošto je za pokrivanje prosečne potrošačke korpe u trećem kvartalu bilo potrebno 1,18 prosečnih zarada, a u drugom kvartalu 1,16.
Prema računici sindikata, 150.000 dinara je minimalan iznos koji bi u ovom trenutku u Srbiji mogao da podmiri realne troškove života zaposlenih građana. Ipak, stvarnost je nešto drugačija, jer u julu ove godine prosečnoj tročlanoj porodici u Srbiji bilo je neophodno bezmalo 100.000 dinara da bi zadovoljila osnovne potrebe kada je reč o namirnicama, obrazovanju, zdravstvenim uslugama i prevozu. To je za oko 13.160 dinara više u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je prosečna potrošačka korpa iznosila 86.840 dinara.
