Prema članu 68. Zakona o radu zaposleni imaju pravo na godišnji odmor. Često se postavljaju pitanja kako se obračunava godišnji odmor. Koliko ga zaposleni ima na raspolaganju. Kada i na koje načine može da ga iskoristi. I šta se dešava ako ga ne iskoristi u zakonom propisanom roku.
Prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je lane na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. U Srbiji je broj takozvanih „stvarnih radnih sati“ za 15 odsto veći od proseka EU, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,7 sati nedeljno, navodi Eurostat.
Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Prvomajska krilatica „osam sati rada, osam sati slobodnog vremena i osam sati odmora“, iako skovana u vreme industrijske revolucije i danas nekima zvuči kao mit.
Puna primena izmena Zakona o zapošljavanju stranaca je počela 1. februara. Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Stručnjaci kažu da je fokus države pogrešan i da je politika niskih zarada dovela do toga da smo ostali bez kvalifikovane radne snage.
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
