Na osnovu stanja useva 23. maja očekuje se da će u Srbiji ove godine biti proizvedeno 2,90 miliona tona pšenice, što je za 15,9 odsto manje nego što je proizvedeno prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
U Južnom Banatu žetva bi trebalo da počne za dve nedelje. Stručnjaci očekuju prosečan prinos, od šest tona po hektaru.
Ozimi usevi na području Južnog Banata u dobrom su stanju, a stručnjaci iz Instituta Tamiš preporučuju da se sa prihranom pšenice počne krajem februara. Preporučuju primenu đubriva AN i KAN, dok ureu treba izbegavati. Problem na njvama su glodari kojih poslednjih godina ima više nego što je uobičajeno.
Poljoprivrednici su se obradovali snežnim padavinama, ali je radost bila kratkog daha jer su južnobanatska polja opet gola. Bilo bi dobro za izniklu pšenicu, kaže Dorel Margu, da je manje ove temperaturne klackalice koja ne dozvoljava belom pokrivaču da zaštiti pšenicu od niskih temperatura i jutarnje golomrazice. On obrađuje pedesetak hektara, što svoje, što zemlje iz zakupa u ataru Alibunara, u selu Lokve, od čega je oko polovine pod pšenicom. Kaže snega treba više i da se zadrži na njivama, što zbog jačih mrazeva, što zbog zaliha neophodne vlage u zemljištu.
Republička direkcija za robne rezerve oglasila je danas prikupljanje pismenih zahteva za razmenu do 36.000 tona mineralnog đubriva NPK (6:24:12) za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz roda 2023. i 2024.
Otkupna cena pšenice je niža, a pekarski proizvodi sve skuplji. Ovako stanje na tržištu poslednjih dana komentarišu mediji u regionu zbog sve češćih žalbi potrošača na visoke cene u pekarama.
Na pragu jesenje žetve pšenice, ratari upozoravaju da razmišljaju da li uopšte da seju ovu žitaricu, jer su, kako tvrde, na gubitku. Za loše stanje u agraru krive državu, koja je u martu prethodne godine kada su cene bile na vrhuncu obustavila izvoz, kao i nedovoljno subvencionisanje ove grane poljoprivrede.
U Srbiji je do 5. septembra ostvarena proizvodnja pšenice od 3,449 miliona tona, što je za 10,9 odsto više u odnosu na proizvodnju u prošloj godini, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Kako se navodi, proizvodnja malina je manja za 15 odsto, dok je proizvodnja višanja manja za 11,9 odsto.
