02.05.2026. | 08:35 > 11:18
Evropa testira četvorodnevnu radnu nedelju – Može li ovaj model da zaživi u Srbiji?
Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje.
Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje.
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 11 javnih poziva, pa će 15.000 ljudi imati mogućnost da pronađu posao. Naročit fokus stavljen je na one koji teško dolaze do radnog mesta – mlade bez iskustva, starije od 50 godina, kao i osobe bez kvalifikacija.
Oni koji su preneli dane godišnjeg odmora iz prošle godine imaju rok da ih iskoriste do 30. juna. Sudeći po istraživanju koje je obuhvatilo više od 20 hiljada ispitanika širom Evrope, objavljenom krajem 2025, reč je o većini naših sugrađana, jer je tada više od polovine ljudi iz Srbije imalo između 7 i preko 20 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Spisak zanimanja sa beneficiranim radnim stažom u Srbiji uskoro će biti proširen, a među novima su radnici iz železare u Smederevu, vatrogasci i deo zaposlenih u Hitnoj pomoći.
U Srbiji se često dešava da poslodavci zovu zaposlene koji su na odmoru da prekinu godišnji i da se vrate na posao, tvrdi za Euronews Srbija profesor radnog prava Bojan Urdarević. Objasnio je da li je takva praksa u skladu sa Zakonom o radu.
Većina zaposlenih u Srbiji u penziju odlazi po opštim uslovima, ali pojedine profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, koji omogućava ranije penzionisanje.
Radna snaga u Srbiji je u proseku starija nego u ostatku Evrope. U Evropskoj uniji više od 55 godina ima svaki peti zaposleni, dok je u Srbiji u toj dobi svaki četvrti radnik. Uz Nemačku, Srbija je na vrhu liste zemalja sa najstarijom radnom snagom u Evropi.
Kvota za izdavanje nemačkih radnih dozvola na osnovu posebne, preferencijalne Zapadnobalkanske regulative za 2025. godinu je ispunjena i do kraja godine više se neće odobravati novi zahtevi.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje armirač, tesar i zidar su poslovi koji su bili među najtraženijima prethodnog meseca.
Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu saopštilo je da je povodom događaja od 23. oktobra 2025. godine, kada je u Luci Dunav u Pančevu lice L. S. (2000) propalo kroz krovnu konstrukciju i zadobilo teške telesne povrede, obavljen uviđaj na licu mesta.
U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno.
Vlada Srbije predložila je povećanje minimalca na 550 evra, dok sindikati smatraju da je to malo zbog povećanja cena struje, hrane i celokupne inflacije, i traže 70.000 dinara.
Vode se pregovori oko visine minimalne zarade za 2026. godinu.
Danas između vremena i novca, neretko stoji znak jednakosti. Ono što se smatra slobodnim, doživljava se kao nagrada. Istraživanje, međutim, pokazuje da odluka o tome kako ga provesti može izazvati značajan pritisak ili stres, naročito kod pripadnika starije, a još uvek radnosposobne generacije.
Nastavlja se globalni trend – posla sve više, radnika sve manje. Zbog manjka kvalifikacija, ali i viška očekivanja domaćih radnika, poslodavci se u deficitarnim zanimanjima sve više oslanjaju na strance.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predložio je da poslodavci Ministarstvu privrede dostave podatke o zaposlenima za koje smatraju da su na sumnjivom bolovanju, a da ih to ministarstvo prosledi Ministarstvu zdravlja.
U rudniku „Jama“ u Boru noćas oko dva sata posle ponoći dogodila se nesreća u kojoj je život izgubio kineski državljanin, radnik kompanije „Hongda Linšao“, saopšteno je iz te kompanije.
U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno.
Direktne strane investicije i državni infrastrukturni projekti iscrpeli su svoj potencijal da budu motor razvoja domaće ekonomije, a da bi Srbija nastavila privredni rast – mora da radi na dodatnom jačanju domaćeg privatnog sektora, kažu stručnjaci. Napominju da produktivnost rada raste sporije od zarada, te da bi povećanje minimalne zarade dodatno pogodilo domaće privrednike.
Procenjuje se da će u Srbiji, prema podacima Fondacije za razvoj nauke, zbog razvoja veštačke inteligencije nestati 70.000 radnih mesta.