18.11.2025. | 18:17 > 18:33
Koji su najtraženiji poslovi u Srbiji
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje armirač, tesar i zidar su poslovi koji su bili među najtraženijima prethodnog meseca.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje armirač, tesar i zidar su poslovi koji su bili među najtraženijima prethodnog meseca.
Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu saopštilo je da je povodom događaja od 23. oktobra 2025. godine, kada je u Luci Dunav u Pančevu lice L. S. (2000) propalo kroz krovnu konstrukciju i zadobilo teške telesne povrede, obavljen uviđaj na licu mesta.
U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno.
Vlada Srbije predložila je povećanje minimalca na 550 evra, dok sindikati smatraju da je to malo zbog povećanja cena struje, hrane i celokupne inflacije, i traže 70.000 dinara.
Vode se pregovori oko visine minimalne zarade za 2026. godinu.
Danas između vremena i novca, neretko stoji znak jednakosti. Ono što se smatra slobodnim, doživljava se kao nagrada. Istraživanje, međutim, pokazuje da odluka o tome kako ga provesti može izazvati značajan pritisak ili stres, naročito kod pripadnika starije, a još uvek radnosposobne generacije.
Nastavlja se globalni trend – posla sve više, radnika sve manje. Zbog manjka kvalifikacija, ali i viška očekivanja domaćih radnika, poslodavci se u deficitarnim zanimanjima sve više oslanjaju na strance.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predložio je da poslodavci Ministarstvu privrede dostave podatke o zaposlenima za koje smatraju da su na sumnjivom bolovanju, a da ih to ministarstvo prosledi Ministarstvu zdravlja.
U rudniku „Jama“ u Boru noćas oko dva sata posle ponoći dogodila se nesreća u kojoj je život izgubio kineski državljanin, radnik kompanije „Hongda Linšao“, saopšteno je iz te kompanije.
U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno.
Direktne strane investicije i državni infrastrukturni projekti iscrpeli su svoj potencijal da budu motor razvoja domaće ekonomije, a da bi Srbija nastavila privredni rast – mora da radi na dodatnom jačanju domaćeg privatnog sektora, kažu stručnjaci. Napominju da produktivnost rada raste sporije od zarada, te da bi povećanje minimalne zarade dodatno pogodilo domaće privrednike.
Procenjuje se da će u Srbiji, prema podacima Fondacije za razvoj nauke, zbog razvoja veštačke inteligencije nestati 70.000 radnih mesta.
U Srbiji su najčešći problemi u svetu rada nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača. Iako zakoni nominalno postoje, njihova primena je spora, selektivna i često obeshrabrujuća za radnike koji pokušavaju da zaštite svoja prava.
Pored poljoprivrednika, šumara i ribara i poslodavci iz sektora ugostiteljstva i turizma moći će da angažuju sezonske radnike elektronskim putem.
Plate u javnom sektoru i dalje su više i sigurnije, ali primiču se zarade i u privatnom sektoru.
Radnici koji nameravaju da se penzionišu po propisima koji važe u ovoj godini trebalo bi da znaju da radni odnos mora da im prestane najkasnije 30. decembra.
Zvanična statistika pokazuje da oko 380 hiljada ljudi u Srbiji radi po ugovorima na određeno vreme.
Nakon korone rad od kuće ostao je popularan kod zaposlenih u mnogim oblastima.
Radnom verzijom Zakona o porezu na dohodak građana, koju je objavilo Ministarstvo finansija, predviđa se nekoliko novina, a jedna od njih je da će dnevnice za službena putovanja ubuduće iznositi 90 evra, umesto 50.
Procenjuje se da oko 40.000 radnika otvara „lažna bolovanja“. Kako bi tome stali na put poslodavci sve češće angažuju privatne detektive.