Evropska komisija je usvojila mere kojima se sprečava uništavanje neprodate odeće, modnih dodataka i obuće kako bi se podstaklo recikliranje i smanjila šteta po životnu sredinu.
Reciklažni centar iz Omoljice obeležava 40 godina uspešnog rada. Ovo je jedan od najvećih i najopremljenijih pogona za preradu opasnog električnog i elektronskog otpada u Srbiji, a jedini u kojem se recikliraju obične sijalice i neonke.
Učenici Osnovne škole „Žarko Zrenjanin” iz Kačareva već od prvog razreda kroz nastavu uče o reciklaži, a stečeno znanje primenjuju u praksi – praveći predmete od recikliranih materijala koje prodaju kako bi prikupili novac za ekskurziju.
Osnovna škola „Moša Pijade“ u Debeljači, poslednjih nekoliko godina, organizuje akciju prikupljanja električnog i elektronskog otpada, a novac od prodaje koriste za uređenje škole i poboljšanje nastave. Deci su se pridružili i meštani.
Čak 68 odsto domaćinstava u Srbiji ne razvrstava otpad pre nego što ga odloži. Na globalnom nivou, plastika i otpad od hrane su materijali koji ljudi najviše bacaju.
Visoke temperature oborile su rekorde u potrošnji struje koju najviše dobijamo iz termoelektrana na ugalj. S druge strane, bacamo otpad kao značajan resurs od kojeg bismo mogli da proizvodimo struju, ističe novinarka RTS-a Ružica Vranjković. Godišnje „sahranimo“ 100 miliona reciklabilnih sirovina koje su strateški materijal, kaže za RTS Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS).
U poslednjoj deceniji u Srbiji je zbrinuto oko milijardu i 300 kilograma opasnog otpada. Pravovremena isplata po kvartalu i dovoljno sredstava omogućili su reciklerima stabilnije poslovanje. Zahvaljujući tome „Bis“ reciklažni centar u Omoljici, jedan od najboljih i najopremljenijih u našoj zemlji. Prošle godine prikupio je i preradio više otpada u poređenju sa prethodnim periodom, a ovde se nadaju da će se pozitivan trend nastaviti i u 2024. godini.
