Građani koji kupuju stan na kredit moraju da, pored sume za učešće, koja u većini banaka iznosi 20 odsto od cene nekretnine, izdvoje minimalno još između 3.000 i 5.000 evra za skrivene troškove.
Pooštrena monetarna politika i relativno visoka osnovna kamata Narodne banke od 6,5 odsto usporila je inflaciju ali i zaduživnaje. Istovremeno banke ne žele da rizikuju i viškove radije čuvaju kod Centralne banke uz sigurnu zaradu.
Privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite donele su olakšanje mnogim građanima koji su se zadužili u evrima, a kojima su zbog rasta kamatnih stopa u prethodnom periodu skočile mesečne rate. Stručnjaci smatraju da je ta mera Narodne banke Srbije doneta u septembru prošle godine, a koja će važiti do kraja 2024, spasila mnoge građane kojima bi mesečne rate za otplatu kredita, inače, bile mnogo veće.
U decembru 2023. dug stanovništva bankama uvećan je za 4,9 odsto u odnosu na kraj 2022. godine, dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 1,7 odsto dok je dug preduzetnika smanjen za 1,3 odsto.
Čak 70 odsto stanova u Srbiji se plaća gotovinom, a cenu kvadrata diktiraju inflacija, poskupljenje građevinskog materijala i nedostatak radne snage. Na Međunarodnoj konferenciji o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope, koja je okupila više od 150 stručnjaka, dobra vest stiže od bankara – sledeće godine biće niža kamata na stambene kredite.
Sa prosečnom platom koja je u Sriji oko 83.800 dinara (715 evra) građani mogu da podigne kredit od oko 90.000 evra, a za tu sumu, prema podacima sa sajta 4zida, u Beogradu može da kupi stan od oko 35 kvadrata i to u naseljima van centralnih gradskih opština.
