Kada se dani nagomilaju, lako je steći utisak da bi „velika promena“ rešila sve – više energije, više društva, više reda. U praksi, kvalitet života u starijem dobu češće raste kroz male izbore koji se ponavljaju: malo jasniji ritam, malo manje rasipanja vremena i dogovora koji se ne razvlače.
Savremeni život traži sposobnost brzog prilagođavanja – veštinu koja danas direktno utiče na funkcionalnost i dobrobit.
Neke odluke donosimo gotovo automatski – poput toga šta ćemo danas večerati – dok druge nose daleko veću težinu i mogu nas ozbiljno opteretiti. Selidba, promena posla, prekid ili početak veze… sve su to trenuci koji mogu probuditi stres i nesigurnost.
U vremenu kada dan traje prekratko, a obaveze se samo gomilaju usporavanje zvuči kao luksuz. Navikli smo i naučeni da živimo brzo, da merimo vrednost po količini stvari i zadataka koje smo uradili, a ne po kvalitetu onoga što smo doživeli.
Živimo brzim tempom, u stalnoj smo jurnjavi, upadamo u saobraćajne gužve, nepotrebno čekamo u redovima i čini se da nam je svakodnevica sve stresnija. Mnogim ljudima današnjice deluje kao da ne mogu da uspore, ali i da im vreme “otiče” i da ne mogu da završe sve obaveze tokom jednog dana.
