Zografove „Izbegličke priče“ od 27. oktobra pred nemačkom publikom

Saša Rakezić Zograf se profesionalno bavi crtanjem stripova još od devedesetih godina. Svoje radove objavljivao je i izlagao širom sveta, a ovih dana očekuje ga izložba pof nazivom „Izbegličke priče“ u Nemačkoj. Koliko vremena provodi u crtanju, šta ga inspiriše i čime se sve bavi u poslednje vreme ispričao je za portal 013info.

Naredne nedelje vas očekuje otvaranje izložbe stripa u gradu Ravensburg u Namačkoj gde ćete predstaviti svoje radove pod nazivom „Izbegličke priče“? O čemu ovi stripovi konkretno govore i da li ste to objavljivali u Srbiji?

– Da, u pitanju su dva stripa koja sam objavio u listu Vreme, inspirisan svime time što se dešava nakon što je eskalirao problem sa izbeglicama. Prvi strip je nastao nakon mog boravka u Štutgartu, gde sam imao izložbu u okviru jednog književnog dešavanja. Naime, upravo je Štutgart bio jedna od glavnih odrednica ka kojoj su hrlile izbeglice sa Bliskog Istoka, nakon što bi prešli balkansku rutu. Zanimalo me je – šta ih tamo očekuje, i šta se zapravo zbiva sa onima koji su se te destinacije, nakon svih peripetija, domakli? Drugi strip je priča od nekih šest strana, u pitanju su ispovesti izbeglica iz Avganistana i Sirije, na proputovanju kroz Srbiju, čije je životne priče zabeležio prijatelj, inače prevodilac. Drame koje ti ljudi preživljavaju su zaista zapanjujuće. Strip je objavljen u nekoliko potpuno različitih publikacija – pored lista Vreme, pojavio se na holandskom veb sajtu koji se bavi strip žurnalistikom, u Portugaliji je strip objaviljen u tamošnjem izdanju francuskog lista Courrier International, u Kanadi je objavio književni magazin iz Toronta, The Exile, u Španiji baskijski starirični časopis Gallina Vasca, u Švedskoj magazin Galago, posvećen savremenom stripu. U izvesnom smislu, priče o izbeglicama su priče o vremenu u kojem živimo, razumljive su prilično šarolikoj publici, sa sve četiri strane sveta.

Takođe ćete u Ravensburgu održati i radionice stripa. Recite nam nešto više o ovoj saradnji i šta će sve nemačka publika imati prilike da vidi i čuje?

– U Ravensburgu ću, pored ovih storija, predstaviti i druge moje stripove, uglavnom one objavljene u listu Vreme i u italijanskom magazinu Internazionale, a radionica ima za cilj da podstakne tamošnje autore koji imaju nameru da se bave stripom i ilustracijom. Do ove saradnje je došlo pre svega zahvaljujući naporu novinara koji živi u tom gradu na nemačkom jugu. Phillip Richter je tokom poseta Pančevu bio zainteresovan da moj rad bude predstavljen i u Ravensburgu. Zanimljivo je da u Nemačkoj imam samo jedno objavljeno izdanje, još devedesetih godina, izdavač iz Berlina je davno prestao sa radom, ali sam ja nastavio da dobijam pozive da učestvujem na festivalima i izložbama, a povremeno objavljujem u časopisima sa nemačkog govornog područja, tako da tamo imam možda ne tako veliko, ali zainteresovano čitalaštvo.

Često ste imali priliku da predstavljate svoj rad i van okvira Srbije. Koja saradnja je za vas bila najznačajnija, i koliko je zapravo važno da se umetnost izmešta iz zemlje odakle potiče?

– Da, ja sam imao nekako čudan put, najpre sam započeo da objavljujem stripove u jugoslovenskoj štampi osamdesetih, ali to je bio više nekakav eksperiment, kojim sam želeo najpre samom sebi da dokažem da uopšte mogu tim medijem da se bavim. Zatim sam devedestih pretežno objavljivao u Americi, pre nego što sam tamo uopšte kročio nogom, živeo sam sve vreme u Pančevu, skromnim životom umetnika, kao i danas. Krajem devedesetih sam krenuo da aktivnije objavljujem u Evropi, razume se i u Srbiji. Mislim da je izuzetno važno biti prisutan na internacionalnoj sceni – to je velika škola za samog umetnika, koji kroz to iskustvo širi vidike, upoređuje, koriguje, istražuje.

Jedan ste od najpoznatijih i najcenjenijih strip crtača današnjice. Šta vas inspiriše i koliko vremena provodite u crtanju?

– Crtam neprekidno, svakodnevno, a kad ne crtam tragam za novim temama za moje storije ili pišem scenarije, a takođe se bavim istorijom stripa i objavljujem radove na tu temu, što me dovodi u priliku da izučavam radove drugih crtača. Inspiriše me svet u kojem živimo, sa svim svojim oprečnostima, ali moja istinska opsesija je prošlost. Tokom poslednjih nekoliko godina izučavam arheološku litaraturu, to je nešto drugačije od rada na stripu, Dakle, neko se relaksira tako što odlazi na pecanje, a ja meditiram nad artefaktima iz duboke prošlosti, s obzirom da je moje glavno interesovanje praistorija.

Šta je potrebno da bi neko uspeo kao strip crtač? Da li se bavite još nekom umetnošću?

– Za rad na stripu potrebno je strpljenje i neka ludačka posvećenost. Pored stripa, bavim se ilustracijom, u decembru putujem za Italiju gde će biti predstavljanje CD izdanja jednog italijanskog benda za kojeg sam kreirao omot albuma, i prateći strip. Međutim, dugo se bavim novinarstvom, to možda nije umetnost, ali jeste jedan drugačiji vid kreativnog angažmana. Pored toga, već nekoliko godina radim na filmu, koji će biti dokumentarno-igrano-animirani hibrid, ali o tome više kad se približi vreme finalizacije ovog projekta, verovatno tokom 2017. godine.

Bili ste jedan od selektora programa Nova festivala. Kako ste zadovoljni razvojem ovog festivala i da li već nešto pripremate za narednu godinu?

– Mislim da je to, zajedno sa Pančevačkim filmskim festivalom, dokaz da se na ovdašnjoj sceni redovno dešavaju nove i zanimljive inicijative. Naš filmski festival se bavi isključivo nekomercijalnim filmom, što je hrabro, u vreme opšte komercijalizacije i trenda snižavanja kriterijuma, a ipak imaju brojnu i posvećenu publiku. A tu je i Nova, festival okrenut istraživanju novih teritorija u različitim umetničkim disciplinama, umesto da se udobno kreće već utabanim stazama. Za ovogodišnje izdanje Nova festivala ja sam pozvao strip kolektiv Tonto iz Graca, koji su upravo primer za rad koji je okrenut pre svega međunarodnoj saradnji, ali i razvoju lokalne scene. Dugo godina sarađujem sa njima, i bilo je zanimljivo videti ih u gradu kojem su se već nekoliko puta vraćali, i pratiti razvoj njihovog rada. Za sledeću godinu mogu da najavim izložbu koja će biti verovatno jedan od najvećih projekata koje smo premijerno imali priliku da ugostimo u Pančevu. Ne bih da otkrivam detalje, rekao bih samo da Nova kontaktira jedan italijanski muzej koji bi svoju prilično zapaženu izložbu trebalo da sledeće jeseni da izmesti u naš grad.

Kakvi su vam planovi u narednom periodu?

– Nastavljam da svakog meseca okupljam grupu mladih umetnika na strip radionicama koje još uvek funkcionišu pod nazivom Grrr!Program, uglavnom u Galeriji Bate Mihailovića. To je način da se u tajne kreativnog bavljenja upute neke nove snage. Da to nije bez neke veze, govori i činjenica da će Boris Stanić i Vuk Palibrk, ovdašnji strip autori i ilustratori, tokom ove jeseni biti gosti rezidencijalnog programa u Malmeu, u Švedskoj.

Pripremam i novu zbirku vlastitih stripova iz lista Vreme, koja bi do kraja godine trebalo da ugleda svetlo dana. 

Saša Rakezić Zograf se profesionalno bavi crtanjem stripova još od devedesetih godina. Svoje radove objavljivao je i izlagao širom sveta, a ovih dana očekuje ga izložba pof nazivom „Izbegličke priče“ u Nemačkoj. Koliko vremena provodi u crtanju, šta ga inspiriše i čime se sve bavi u poslednje vreme ispričao je za portal 013info.